Сви смо бар једном у животу прошли кроз напето искуство интервјуа за посао. Без обзира на то колико смо се добро припремили, није увек лако одговорити на питања без "саплитања" или да звучимо као да читамо одговоре из неке скрипте. Потребан је само један погрешан потез да се униште све шансе на разговору за посао, што се догодило једном кандидату. Он је своје искуство поделио на Редиту.
Грешке су честе када смо под притиском, али нажалост, довољан је само један лапсус и особа која води разговор ће прецртати име са списка - чак и ако смо били успешни током остататка интервјуа. Један човек је признао да је уништио своје шансе на разговору за посао у прва два минута. Наиме, он је погрешно разумео питање које се често поставља.
Потенцијални шеф га је питао: "Како сте стигли овде" (мислећи на његову каријеру до тренутка интервјуа), а он је једноставно одговорио: "Аутобусом".
Додао је да је "добио хладан поглед" и да је тек тад схватио да се питање односило на каријеру, а не на сам долазак у канцеларију. Нагласио је да је преосталих 58 минута јако споро пролазило, пише Мирор.
Декор или пословни бекграунд
Иако се може са сигурношћу рећи да човек није добио посао, он није једини који је имао велику грешку током интервјуа. Ова прича је многе охрабрила, те су делили своја искуства.
"Разговор за посао је био преко видео позива, и послодавац ме питао 'Који је ваш бекграунд (енг.позадина)?'. Причао сам о декору собе, уместо о професионалном бекграунду".
Како се припремити за интервју за посао
Многима је разговор за посао ноћна мора, али представља непходан корак у добијању посла. Пре одласка на разговор, требало би се припремити - све што знамо, сва искуства која смо стекли и научили треба испољити на најбољи начин. Дакле, држати се чињеница које смо написали у биографији, распитати се о месту и компанији у којој конкуришемо, размислити зашто баш конкуришемо на ту позицију. Честа питања која се постављају тичу се бивших послодаваца, односа са колегама и надређеним, жељене плате. Одговоре не треба импровизовати, већ их унапред припремити и објашњавати их из личних примера, а не да се користе фразе које смо прочитали на интернету.