Шљивовица на Унесковој листи културног наслеђа света

"Током празника и породичних окупљања, са шљивовицом се наздравља уз жеље за здравље и благостање. Шљивовица је део традиционалне медицине, као мелем против прехлада и болова, али и као антисептик. Припрема шљивовице преноси се са колена на колено", наводи се у УНЕСКО, након што је шљивовица уписана на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа Унеска.

Номинација, која обједињује културу гајења шљиве, традиционалне занате, културу исхране и обичаје, као и печење шљивовице и њено коришћење током приватних или јавних догађаја, одражава широку распрострањеност елемента и на најбољи начин показује како се традиционалне вештине и праксе могу развијати у савременом окружењу, чувајући свој значај у условима развоја модерног друштва. 

Формални предлагачи номинације били су Етнографски музеј у Београду и Народни музеј из Чачка. Номинацију је припремио Центар за нематеријално културно наслеђе Србије (део Етнографског музеја у Београду), а у процес су биле укључене и локалне заједнице, невладине организације и институције.

Шљивовица је пети елемент из Србије, који се налази на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа. Претходно су се на њој нашли српска породична слава, коло, певање уз гусле и злакуско лончарство.

Ове године на листи предлога из целог света били су француски багет хлеб, традиционалне кинеске технике обраде чаја и традиција производње светлог кубанског рума. Конвенција о заштити нематеријалне културне баштине промовише очување знања која су значајна за очување традиционалних заната.