Употреба производа за заштиту од штетних сунчевих зрака је прво и основно правило када је реч о бризи о здрављу коже. Међутим, дерматолози си забринути чињеницом да већина људи то чини погрешно. Које су најчешће грешке када је реч о наношењу SPF-а?
Премало производа и наношење само једном дневно
Највећа и најзаступљенија грешка јесте наношење недовољне количини производа за заштиту, било да је у питању крема или спреј. Савет Светске здравствене организације јесте да се приликом мазања целог тела користи најмање 7 кафених кашичица заштитне креме, при чему би ту количину требало равномерно распоредити.
Осим тога, људи се често превише ослањају на наводе произвођача да је производ водоотпоран и да је довољно само једно наношење дневно. Овакве особине заштитних крема и спрејева најчешће се односе на посебно контролисане (лабораторијске) услове, али не и на боравак на плажи, купање у базену или мору и ношење гардеробе поврх производа.
Производи којима је истекао рок трајања немају исти учинак
Баш као и када је реч о храни, лековима и других производима, и креме за заштиту од сунчевих зрака након истека рока трајања изгубе своје способности и постану ништа више до обична "мазалица". Већина производа са SPF-фактором трају између 12 и 24 месеца, а уколико их у том периоду не потрошите, увек је боље бацити га, него ризиковати здравље.
Цена није увек гаранција квалитета
Још једна грешка коју људи често праве јесте одбацивање дрогеријских производа (који су по правилу повољнији) и куповина искључиво оних који су скупљи, у нади да ће пружити бољу заштиту. Све креме и спрејеви који се налазе на полицама апотека, дрогерија и маркета морали су да прођу испитивања пре него што доспеју у продају, те нема разлога за бригу.
Користите шминка за SPF фактором уместо креме
Многи брендови декоративне козметике у понуди имају и линију производа са заштитним фактором, међутим, они нису ни приближно делотворни као обичне креме или спрејеви. Морали бисте да нанесете неколико пута већу количину пудера од нормалне да бисте постигли ниво заштите које је наведено на паковању. Осим тога, заштитне креме би током дана требало наносити неколико пута, што са декоративном шминком најчешће није случај.
Поједини лекови смањују ефикасност производа
Оно о чему се посебно не води рачуна јесте да поједини лекови могу учинити кожу фотосензитивнијом, односно повећати њену осетљивост на сунчеве зраке. Антибиотици, орални контрацептиви и антидепресиви су само неки од лекова који имају такав ефекат, али не код свих људи и не у свим животним добима.
Погрешно тумачење бројева поред SPF је честа грешка, као и ослањање искључиво на креме
Креме и спрејеви са мањим вредностима пружају мању заштиту, док они са вишим - већу. SPF15 блокира око 93 процента UVB зрака, SPF30 - око 97 посто, док SPF50 онемогућава пробијање 98 процената UVB зрака до површине коже. Важно је имати на уму да ни један производ не даје стопостотну заштиту, па чак ни онај са SPF100 - он блокира око 99 посто зрака.
Баш из тог разлога дерматолози увек саветују да се и поред заштите производима са SPF фактором води рачуна о трајању излагања сунцу, али и о гардероби и аксесоарима који могу додатно повећати степен заштите и који покривају деликатне регије попут врата и ушију, преноси портал Дејли Мејл.