Велики снови малог дечака: Шта је Владимир Путин желео да буде када порасте
Најчешће питање које се поставља деци јесте "Шта желиш да будеш када порастеш?" Девојчице обично желе да постану балерине, глумице или певачице, а дечаци - суперхероји који ће спасити свет, ватрогасци или возачи Формуле 1. Владимир Путин је, пак, имао мало другачије снове, а један од њих је и остварио.
Када велики снови постану јава
"Као дечак желео сам да постанем прво морнар, па затим и пилот. Касније, када сам већ био у старијим разредима школе, маштао сам да постанем шпијун", рекао је Владимир Путин у једном од разговора са публиком. "У шпијунажи ме је највише привлачило то што један човек може да промени судбине хиљаде људи и постигне оно што некада нису успевале ни читаве армије", додао је он. Тај свој сан је садашњи председник Руске Федерације и остварио, али је њега до тога био дуг и трновит.
О томе шта је потребно како би постао шпијун, Владимир Путин се распитао у Управи Комитета државне безбедности (КГБ) у Лењинграду. Баш тамо је сазнао да би, како би приступио служби, требало или да одслужи војни рок, или да заврши факултет, и то најбоље - правни. Не желећи да пропусти прилику о којој је тако дуго маштао, Путин је уписао правни факултет Лењинградског државног универзитета, а већ на крају студирања добио је понуду да се прикључи служби КГБ у СССР.
Тајни псеудоним Владимира Путина
Током школовања у Институту Андропова КГБ СССР у Москви, Владимир Путин је, баш као и сви остали будући шпијуни, морао да има и псеудоним. Ригорозне безбедносне процедуре су тако налагале. Обично би он почињао истим словом као и презиме полазника Института, па је у Путиновом случају он почињао на слово "п" - Платов. Тај псеудоним је Путина пратио још дуги низ година, малтене до краја његове шпијунске каријере. Наравно, имао је и друге, мање упечатљиве, али су они коришћени тек понекад.
На самом почетку, Владимир Путин је у КГБ-у радио на позицији контраобавештајца, да би касније прешао у редове обавештајаца, где је био ангажован на откривању рада нелегалних обавештајних служби. Како је и сам неколико пута истицао, управо је на тој позицији научио највише о љубави према Отаџбини и у себи развио осећај лојалности. Касније је прешао да ради у Дрезден, на дужност директора Дома дружбе СССР-ГДР, а 1991. године одлучио да је време да се повуче из шпијунаже и каријеру усмери на неку другу страну.