У свакодневним ситуацијама, често кажемо да је нека особа екстроверт (друштвена особа, лако склапа познанства, у потрази је за новим узбуђењима) или пак, интроверт (затворенија особа, бира мањи круг пријатеља). Стиче се утисак да је граница јасно повучена. Ипак, шта ако је неком пријатно у друштву, али воли и самоћу:
"Када су у питању типови личности, то је континуум који иде од интроверзије до екстраверзије. Заправо то је нека врста криве линије, при чему се већина нас налази у средини", појашњава Ден Мекадамс, професор психологије.
Између екстроверта и интроверта
Заправо, стручњаци истичу да постоје два мање позната типа личности. Амбиверти, које је предложио амерички психолог Едвард Конклин 1923. године, имају "мешавину" интровертних и екстровертних особина; омниверти варирају између интровертног и екстровертног понашања.
"Екстровертно-интровертне категорије нису много нијансиране, тако да смо дошли до других категорија за средњу основу психолошких карактеристика", истиче Лук Смили, професор психологије.
Концепт амбиверта је проучаван и појављује се у психолошкој литератури, чини се да је термин омниверт конструкт поп-психологије.
"Према мом искуству, не верујем да би неко осцилирао између ове две крајности. Јасно је да је могуће да се неко понаша веома екстровертно у једној специфичној ситуацији и веома интровертно у другој специфичној ситуацији. Оно што не мислим да је могуће је да се неко нађе у стотину различитих ситуација и да се увек понаша или екстремно екстровертан или крајње интровертан у свакој од њих, а никада негде у средини", каже Ричард Робинс, професор психологије, а пише Нашонал Џиографик.
Иако су постојали тестови који су јасно подвлачили границе између типа личности, психолози другачије сада објашњавају ту класификацију:
"Ове особине, дакле интроверзије и екстраверзије постоје у континуитету и већина људи је у средини, тако да је термин амбиверт користан. Већина људи је флексибилна и бити крут је често знак менталне болести", појашњава Џон Зеленски, професор психологије.
Нијансирање типа личности
Истраживања сугеришу, на пример, да екстроверти и амбиверти имају тенденцију да буду бољи у регулацији расположења него интроверти. Друга студија је открила да док и интроверти и екстроверти више воле разговор него слање порука, амбиверти више воле слање порука.
Ове особине имају нијансе које се често занемарују, а један од ризика ослањања на ове категорије је да је лако погрешно протумачити нечије понашање. "Интроверзија се често погрешно категорише као повученост или низак ниво пријатности. Слично томе, екстроверти се често погрешно доживљавају као компетентнији јер су причљивији и изгледа да имају више да кажу о некој теми", прича Смили.