Комад накита, који је "направљен од злата и украшен црвеним драгим каменом, очигледно гранатом", "није накупио рђу нити је претрпео друге временске утицаје", објавила је у понедељак Израелска управа за антиквитете, a пише Тајмс оф Израел. Стилски одражава уобичајену моду персијског и раног хеленистичког раздобља, који датира од касног 4. до раног 3. века пре Христа. У том раздобљу људи су почели да дају предност злату с камењем пре него изгравираном злату.
Ови нови налази откривају да је град имао здраву економију и елитни статус, показујући да су становници били отворени за широко распрострањене хеленистичке стилове и утицаје присутне и на источном Медитерану. То је супротно претходним сазнањима да је Јерусалим у то време био мали град, ограничен на врх југоисточне падине ("Давидов град") са релативно мало ресурса. Налази такође откривају да је град био проширен с брда ка западу, с мноштвом приватних и јавних зграда, што сугерише на виталност града. Ови археолошки артефакти помажу у реконструкцији живота и друштва из хеленистичког периода, дајући нови увид у историју Јерусалима.
"То је веома узбудљив комад, тако нешто не налази се сваки дан", изјавила је Техија Гангате, члан тима за ископавање града Давида, која га је нашла док је просејавала ископану земљу. Она је потом додала је ово за њу емоционално дирљиво откриће, с обзиром да је одувек желела да пронађе нешто од злата, а нарочито јер јој се овај сан остварио недељу дана пре породиљског боловања.
Овај златни прстен придружује се другим орнаментима из раног хеленистичког периода пронађеним на ископинама, на паркингу у "Давидовом граду, укључујући наушницу са рогатим животињама и украшену златну перлицу.
Златни накит био је познат у хеленистичком свету, од владавине Александра Великог па надаље. Његова освајања помогла су у ширењу и транспорту луксузне робе и производа.