Уписујемо факултет који ће, како нам разум каже, у будућности донети вероватно лепу каријеру и сигурност, али нам осећај говори да то ипак није за нас. После низа "падања испита" и изгубљеног времена и живаца, схватамо да је интуиција ипак била у праву.
Невербална, скоро као вибрација
Интуиција "ради" на имплицитном памћењу, односно способности да запамтимо и присетимо се ствари без свесног расуђивања. Мозак веома брзо, у року од неколико милисекунди, процењује ситуацију и разматра прошла искустава, личне потребе, преференцe, а затим даје интуитивни предосећај за одлуку засновану на том контексту.
Тада је корисно размишљати о интуицији као о унутрашњем семафору који упозорава да успоримо или станемо када ситуација није добра за нас. Интуицију је тешко описати јер је апстрактна и нематеријална. То је осећај, невербалан и енергичан, скоро као вибрација.
Интуитивни избори и велике животне одлуке
Знамо је и под другим именима - предосећај, осећај, дубље знање. То је способност да се нешто одмах разуме без свесног расуђивања. Другим речима, одговори и решења долазе до нас, али можда нисмо свесни зашто и како.
Најкориснија је у ситуацијама када само аналитичко размишљање није довољно. Истраживања показују да су људи много срећнији и задовољнији када доносе интуитивне изборе када су у питању велике животне одлуке, као што је избор места за живот или врстa посла.
Страх и интуиција
Понекад се догоди да нисмо сигурни да ли осећамо страх или интуицију. Када се страх појави, осећа се потискивање енергије и као да желимо да избегнемо разочарење, исмевање или неодобравање, и тежи се да се избегне казна. Са страхом, обично доминирају оштре, критичке мисли. Интуиција, с друге стране може да буде повезана са нашим најбољим интересима, чак и ако то захтева да преузмемо ризик. Тада постоји нада, а можда чак и узбуђење. Када "нам интуиција нешто говори", тело је смирено, отворенији смо. Док је глас страха критичан, глас интуиција је охрабрујућ и одраз дубље мудрости, пише Форбс.