Родитељи, будите обазриви: Ових 7 реченица никада не смете рећи свом тинејџеру

Сваки родитељ ће без размишљања рећи да је период адолесценције кроз које његово дете пролази можда и најтежи период родитељства. У том осетљивом периоду тинејџери су врло "незгодни" за комуникацију, а чак и најдобронамернији коментар родитеља може бити схваћен погрешно. Зато је важно да се у разговору са њима увек бирају речи, а посебно избегавају реченице које могу изазвати у њима несигурност, а последично и конфликт.

"Није баш толика драма"

Нешто што родитељима може изгледати потпуно неважно, тинејџерима може бити од великог значаја. Како не би повредили осећања своје деце и изазвали у њима сумње у сопствену вредност, родитељи морају да воде рачуна о томе да не тривијализују ништа што им тинејџери говоре, саветује експерт за родитељство Трејси Бексли у интервјуу за Хафингтон Пост. "Уместо тога, реците да разумете да им је нешо важно и покажите им да желите о томе да поразговарате", додаје она.

"Зашто ниси као ...?"

Поређење овог типа би родитељи требало да избегавају у сваком узрасту - и када су деца мала, а посебно када уђу у адолесцентски период. На крају крајева, са свакаквим компарацијама се тинејџери сусрећу у окружењу (у школи, у друштву, па и на друштвеним мрежама), али када чују овако нешто од својих родитеља, то оставља неизбрисив траг у њиховој психи и чини да се они осећају несигурно и недовољно добро.

"Требало би да..."

Шта год да је тема разговора, њега никако не треба започињати давањем савета, нарочито уколико их нико није тражио, саветује психијатар Френк Андерсон. "Тинејџерима је важно да их чујете и прихватите", додаје он. Конверзацију треба увек почињати у неутралном тону, тако да адолесценти осете да су "на сигурном терену", а када стекну поверење упитати их да ли желе да чују ваше мишљење или савет.

"Уживај у животу сада, после ће бити много горе"

Тинејџерима је овај период одрастања и овако исувише стресан, а наглашавањем да најгоре тек долази родитељи ситуацију само погоршавају. Због оваквих изјава адолесценти могу постати потпуно безнадежни и беспомоћни, јер ако је сада толико тешко, чему тачно они треба да се радују у периоду који тек долази? Већем броју обавеза? Већој количини стреса? Проблемима?

"Толико си неодговоран/на! Шта је твој проблем?"

Не само да је ова реченица јако груба, већ тинејџеру не даје ни било какве смернице по питању тога шта би требало да уради и на који начин. Уместо да адолесценту "убијете" самопоуздање и оставите их у неизвесности шта је било исправно, боље би било да искажете своју фрустрацију на адекватан начин, тако што ћете објаснити шта вас је изнервирало и заједно пронаћи решење.

"Није важно шта други мисле"

Иако можда ова тврдња има смисла када сте одрасли, у тинејџерском периоду је она скоро увек неприменљива, јер је баш тада подршка и потврда вршњака оно што им је важно. У осетљивом тинејџерском периоду родитељи треба да свом детету покажу да је сасвим у реду уколико их је нешто погодило и истовремено покажу да постоји и друга перспектива, која је такође "на месту".

"То се и мени десило у твојим годинама"

Родитељи често, у жељи да покажу свом тинејџеру да то што му се дешава није страшно, наглашавају чињеницу да се и њима то догађало када су били у њиховом узрасту. Међутим, овакав одговор није оно што они желе да чују. "Поистовећивањем са њима родитељи стављају фокус на себе", упозорава терапеут Силвија Камински. "Тада они могу помислити да ви, као родитељ, не прихватате чињеницу да су они можда другачији од вас", додаје она.