Како је Лав Толстој постао пионир вегетаријанства у Русији и зашто је овај "покрет" касније забрањен

Вегетаријанство се прво појавило у европским земљама, па тек онда и у Русији, негде крајем 19. века. За људе који су одабрали да се хране искључиво намирницама биљног порекла, тај начин живота постао је идеологија - ствар уопште није била у томе што је таква исхрана здравија, већ су они сматрали да је потпуно погрешно убијати животиње зарад оброка.

Лав Толстој - најпознатији вегетаријанац у Русији

Лав Толстој се и данас сматра најпознатијим вегетаријанцем у историји Русије. Његова идеологија заснивала се на томе да је одрицање од меса заправо знак духовне уздигнутости која је својствена само човеку, и у њу је толико веровао да је људе који су били склони задовољавању својих "анималних" нагона дубоко осуђивао. Додуше, Толстоју је било лако да буде вегетаријанац - у својој башти је он гајио и пшеницу, и поврће и воће.

Инспирисани његовим начином живота и исхране, вегетаријнство су почели да прихватају и други људи - писци, научници, доктори и обични становници Русије. Мало-помало, пропаганда о здравом животу и исхрани без меса постала је врло гласна. Истомишљеници су били толико опчињени овом "новотаријом" да су чак оформили и сопствену организацију коју су називали "Ни риба ни месо".

Прва јавна вегетаријанска кухиња - здраво, а јефтино

Толстој је овом начину живота био толико веран да је чак на свом имању у Јасној Пољани организовао вегетаријанске ручкове за обичне људе, а нешто касније отворио и преко 200 кантина у којима се служила само храна биљног порекла. Прва јавна кухиња овог типа у Русији је отворена баш по узору на оне које је отварао Толстој, и то у Санкт Петербургу, 1894. године, да би их 10 година касније било већ 7, од чега 4 у Москви.

У наредне две деценије број таквих кантина је порастао до 76, а годишње је у њих долазило око 650 хиљада гостију. Међутим, нису сви гости ових кухиња били вегетаријанци. За студенте и грађане који су имали финансијских потешкоћа, ове институције биле су једина опција здраве, а релативно јефтине исхране: ручак је коштао свега 30-40 копејки.

Вегетаријанство у СССР - забрањен је не само "покрет", већ и сама реч

Вегетаријански "покрет" је почео да слаби са почетком Првог светског рата, нарочито јер је сва пажња била усмерена на хиљаде и хиљаде људи који су убијени у рату. О убијању животиња нико није ни размишљао. Када је револуција 1917. године окончана, присталице вегетаријанства су се дубоко у себи надале да ће се ствари вратити у нормалу: да ће се поново подићи свест о биљној исхрани и томе како је животиње сулудо убијати зарад хране.

Међутим, совјетској власти и бољшевицима се из неког разлога ово уопште није допало - ни "покрет" као такав (јер је био веома гласан у својој пропаганди, па чак и наметљив по мишљењу многих), а ни сама реч вегетаријанство. Власти су биле толико против да су ту реч чак искључили из речника и заменили је терминима дијететска или биљна исхрана. Наравно, јавне кухиње су наставиле да постоје, али уз обавезну промену назива.

Крај 20. века и поновно рађање вегетаријанства

Овакво "кенселовање" вегетаријанства трајало је неколико деценија и тек је 80-их година 20. века поново постало прихватљиво називати се вегетаријанцем и гласно говорити о таквом начину исхране. Још 10 година касније на југу Русије, у Краснојарском крају, организовано је и прво урдужење вегана које је окупило око 3 хиљаде присталица који су се хранили само даровима природе. Половина присталица били су врло учени људи, доктори наука из разноразних грана, лекари и просветитељи.

И поред тога што су они били неупоредиво мање наметљиви у свом начину живота, њихово постојање веома је интригирало државне чиновнике, који су мало-мало па слали докторе како би проверили како се веганство одражава на здравље. Оставили су их на миру тек када су у неколико наврата добили веома позитивне резултате - крвна слика присталица биљне исхране била је боља од крвне слике обичних грађана. Мало-помало, и веганство и вегетаријанство је потпуно прихваћено у Русији и од тада се поглед на овај начин живота није драстично мењао.