Три највећа мита о интолеранцији на храну и шта је права истина

У последњих неколико година све чешће се спомиње интолеранција на састојке хране, односно на поједине намирнице или групе намирница у којима се налази одређени "алерген". Иако овај вид интолеранције заиста постоји (није измишљен), око њега су се временом намножили бројни митови.

Интолеранција и алергија - да ли је то исто

За почетак, важно је разумети да су интолеранција на поједине састојке хране и алергија на њих - нису једно те исто. Под интолеранцијом се подразумева неспособност организма да свари одређене намирнице, односно њихове састојке попут лактозе (млечног шећера), глутена (беланчевине која се налази у пшеници, ражу и ражу и јечму), фруктозе (воћног већера) или, примера ради, хистамина. Са друге стране, алергија је имунолошка преосетљивост која изазива умерено јаку или јаку реакцију организма на одређени алерген.

Мит #1: Интолеранција на храну се открива тестовима и они су 100 посто тачни

Уколико постоји сумња да је по среди интолеранција на одређени вид намирница, тест за откривање алергена јесте први корак. Други може бити генетски тест, који ће (можда) дати мало јаснију слику. Међутим, научници на основу савремених истраживања и практичног искуства наглашвају да се чак ни на те тестове не треба поптпуно ослањати. Другим речима, генетски тест и тест за откривање алергена могу показати висок степен интолеранције на неке намринице, али да у пракси апсолутно не постоје симптоми који то потврђују. Исто тако, тестови некада могу да прикажу "чисту" слику, а да пацијенти и поред тога имају веома јаку реакцију на поједине намирнице.

Мит #2: Интолеранција на храну је искључиво генетски предиспонирана

Стручњаци су сложни када је реч о основном узроку интролеранције - то јесте генетика. Међутим, интолеранција се може јавити и због других ствари, попут проблема са дигестивним трактом и желуцем, дужих инфламанторних процеса у организму, тренутних потешкоћа са усвајањем одређених фермената, као и дисбаланса цревног микробиома. Некада узрок лежи и хроничном стресу, па и пролонгираном анксиозном или депресивном стању. Како би се установио корен проблема неопходна је посета лекару (или лекарима): за почетак - алергологу, имунологу, психотерапеуту. 

Мит #3: Да би се излечила интолеранција треба само избегавати "проблематичне" намирнице

У неким случајевима се интолеранција може излечити елиминисањем намирница-окидача из исхране на период од 2 до 4 недеље и проналажењем његове здравије алтернативе. Међутим, то не важи ни за све алергене, ни за сваког појединца, будући да је сваки организам другачији. Неписано правило јесте да што је дуже особа игнорисала интолеранцију на намирнице, то ће организму више времена требати да се "врати на фабричка подешавања". Исто важи и за интензитет реакције - што су оне биле јаче, то ће телу бити потребно више времена за обнављање, преноси руски Буро24.