Данас су Духови: Силазак Светог Духа на апостоле и рођендан цркве

Српска православна црква данас прославља празник Силаска Светог Духа на апостоле, који се слави педесети дан по Васкрсу.

Овај празник познат је и као Духови, Педесетница или Тројице и увек се обележава десети дан по Вазнесењу Господњем, сматра се рођенданом Цркве.

Српска православна црква прославља Духове и као један од највећих догађаја у хришћанству, заблежен у Четворојеванђељу.

Сматра се да су, после догађаја у Јерусалиму, апостоле божанском силом надахнуо Дух Свети који се, како је записано, у облику пламених језика спустио на главе Христових ученика, који су од тада говорили различитим језицима.

На Духове је Христос испунио обећање које је дао ученицима на дан Вазнесења када им је поручио да са Тавора крену у Јерусалим и ту сачекају док им се не јави Дух Свети који ће их крстити - али не водом, како је крштавао Јован Крститељ, већ огњем божанским који ће им дати снагу да свим народима на њиховим језицима проповедају Јеванђеље.

У десети дан по Спасовдану, како је записано, зачула се хука налик на снажну олују изнад дома дванаесторице апостола, појавила се Пресвета Богородица и народ је угледао јаку светлост и пламене језике како се спуштају на главе Христових ученика.

Апостоли, иако људи из народа и не много учени, добили су знање свих језика које до тада нису говорили и снагу да доврше дело Господње за спас човечанства.

Према јеванђељском предању, окупљеном народу прво се обратио свети апостол Петар и позвао га на покајање и крштење. Крштено је, како каже предање, три и по хиљаде душа чиме су створени темељи цркве која траје већ трећи миленијум.

Духови се као и Васкрс и Божић славе три дана, па су у црквеном календару црвеним словом обележени и Духовски понедељак и Духовски уторак.

Трава у храмовима

За овај велики празник везују се многи обичаји, а у православне храмове уноси се трава у време празничне Литургије и од ње се плету венци који се чувају у домовима до следећих Духова, поред икона и кандила.

Поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем. Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га пак преузели од Јевреја. Јевреји су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће гранчицама, зеленилом, травом и цвећем.

То их је подсећало на време када су преко Мојсија добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира.

Светом Духу верни упућују свакодневну молитву, призива се при крунисању владара, свим рукополагањима, на почетку архијерејских сабора, на крштењу у цркви...

У многим местима Шумадије и у другим крајевима Србије, као и међу Србима у расејању, тог дана пролазила је поворка крстоноша. У појединим местима литија из храма иде и данас до поља и винограда. Они су и еснафска слава трговаца.

Мушкарци дарују девојке за женидбу

По народном обичајном календару, Духовски понедељак добар је дан за почетак послова. Не ради се једино по њивама које су близу воде. Деци се брани купање у рекама, избегава се прелажење мостова.

Верује се, наиме, да ће оне девојке које се умију водом, у којој је стајало цвеће од којег се плету венчићи, преко целе године имаће чисто и бело лице.

Са друге стране, мушкарци које девојке буду даривале венчићем, према народном веровању у источној Србији, годину ће завршити као младожење.

Министарство унутрашњих послова Србије прогласило је Духове за дан МУП-а и Дан полиције, који се обежава у знак сећања на 1862. годину, када је српска жандармерија 15. јуна, на Духове (Тројице), одиграла пресудну улогу у сукобима код београдске Чукур-чесме, као и у наредна два дана током турског бомбардовања Београда.