Собе без климе, картонски кревети и столице: Како изгледа Олимпијско село у Паризу

Олимпијске игре се враћају у Париз век касније, али француски званичници овога пута раде нешто сасвим другачије - у нади да игре ове године учине "најодговорнијим и најодрживијим у историји", они граде нешто што би требало не само да буде изузетно еколошки одговорно, већ и да траје.

"Ово село је замишљено као комшилук који ће после имати живот", рекла је Жоржина Гренон, директорка за одрживост у Паризу 2024. "Париз 2024. га само изнајмљује на неколико месеци."

Уместо да се смештају у станове направљене по мери, спортисти у Олимпијском селу овог лета ће живети у комплексу који ће након манифестације постати нечији дом или радно место. Када се Параолимпијске игре заврше почетком септембра, ово село, које садржи 82 зграде, биће претворено у пословни простор за 6.000 радника и станове за још 6.000 људи.

"Огромна лабораторија за тестирање"

Као и сама Олимпијада, за коју организатори кажу да ће се у потпуности одвијати помоћу обновљиве енергије, све што је изграђено за село урађено је имајући на уму, пре свега, одрживост. Према организаторима, ово је заправо огромна лабораторија за тестирање, како би се уверили да ли су нове зелене технологије и методе изградње одрживе и у стварном свету.

Да би обим изградње свели на минимум, организатори су привремено или трајно реконструисали неколико постојећих објеката на локацији (као што је стара фабрика која је претворена у "стамбени центар"). Изнајмили су и постојеће филмске студије у околини, како би се користили као објекти за обуку спортиста, уместо да се за њих граде нове зграде.

Зграде које су подигнуте изграђене су од дрвета и рециклираних материјала, применом процеса којим се наводно смањио угљенични отисак пројекта за 30 одсто по квадратном метру (више него што то захтевају француски еколошки прописи).

Трећина свих кровова је опремљена соларним панелима, док друга трећина има баште које имају за циљ да смање температуру унутрашњости. Између зграда су остављени и дугачки отвори који воде до Сене, како би се формирали аеротунели који носе свеж ваздух око реке што је даље могуће у унутрашњост комплекса.

Картон као главни материјал

У селу ће се налазити око 3.000 станова са укупно 14.250 кревета направљених од материјала који се може рециклирати. Душеци су произведени од рециклираних материјала, а њихова чврстоћа се може подесити. Столице и кревети су направљени од картона, што значи да се могу лако рециклирати након Олимпијаде.

Такође, један од тротоара је направљен од шкољки. У теорији, те шкољке би требало да упијају кишу, па би током врелих дана вода која се накупила испарила, па би тако помогла у хлађењу пролазника.

Главна "атракција" села представља пет експерименталних филтера за ваздух на отвореном. Ове џиновске куле, налик на НЛО, дизајниране су да усисавају загађен ваздух и филтрирају опасне честице. Уређај наводно може да очисти 95 одсто ваздуха од честица свих величина. Пет уређаја може очистити еквивалент запремини 40 олимпијских базена на сат, уз врло малу потрошњу електричне енергије.

Без климе, посебан систем хлађења

Једна од највећих иновација ће вероватно бити геотермални систем хлађења, јер би се спортисти у Паризу могли суочити са великим нивоом врелине и влаге.

Док су приземља неких зграда у Олимпијском селу опремљена традиционалном климатизацијом, јер ће после Олимпијаде бити преуређене у продавнице, у становима за спортисте ће се, уместо клима уређаја, користити геотермално хлађење.

Овај систем узима воду охлађену на 4 степена Целзијусаиз бунара дубине 70 метара испод земље у оближњој геотермалној електрани, па их транспортује до цеви испод подова сваког стана. Та хладна вода би требало да охлади зграду за 6 до 10 степени Целзијуса у поређењу са температуром напољу.

Док ће се систем контролисати на нивоу зграде, сваки стан такође има уграђен термостат, који ће спортистима да омогућава да снизе или подигну температуру за 2 степена Целзијуса. Овај систем ће такође грејати и станове зими.

На питање о недостатку климатизације у селу, градоначелница Париза Ан Идалго за "Ројтерс" је рекла је да је село "дизајнирано тако да се избегне потреба за климатизацијом, чак и на веома, веома високим температурама".