У Русији су постојале "усмене" новине: Ко их је осмислио и због чега су оне биле толико популарне

Размена важних вести је историјска тековина, која је кроз време неколико пута мењала свој облик: користили су се голубови писмоноше, вести су се преносиле тако што су гласници обилазили градове и села, а онда су се појавиле и новине. Али, како су пропаганда, информације и сва најважнија дешавања долазила до широких народних маса којима писменост није била јача страна?

Низак проценат писмености изнедрио је усмене новине

Почетком 20. века стопа писмености у Русији достизала је тек 20 процената, а један од основних задатака бољшевика био је описмењавање нације. Али, то је процес који је захтевао време, а времена тада није било, јер - пропаганда се морала ширити. 

Осим тога у земљи је у том тренутку био и озбиљан дефицит папира, па све и да је нација била писмена, било је практично немогуће штампати новине у великим тиражима. Како би се ови проблеми премостили, бољшевици су осмислили усмене новине.

Усмене новине - феномен који је окупљао велики број људи

Усмене новине нису биле никакве посебне новине, већ је специфично било то што их је читао наглас један писмен човек свима онима који нису умели читати. У почетку се овакво читање новина организовало у великим групама: у парковима или на трибинама, једном до два пута недељно, како не би дошло до презасићења, читање је трајало највише сат времена.

Међутим, убрзо је народу постало проблематично да слуша овакво читање новина: чланци су често били доста тешки за разумевање (и понекад исувише досадни), а када би још и говорник (читалац новина) имао лошу дикцију, грађани ништа не би разумели. Ипак, интересовање је и даље постојало.

Турнеје усмених новина по градовима и нови покрет - "живе" новине

И овај проблем су бољшевици брзо превазишли и то тако што су за читање новина ангажовали само врсне говорнике. Осим тога, мало-помало организоване су и турнеје усмених новина по свим већим градовима, како би се пропаганда ширила већом брзином и дошла до већег броја људи.

Овакве турнеје изнедриле су ново усмерење - "живе" новине, где су глумци аматери на импровизованим позорницама оживљавали новинске чланке. Како би програм био разноврснији и забавнији, они су уз читање и певали, играли и убацивали елементе глуме, а народ је у оваквој изведби јако уживао.