Магазин
Сајбер болест: Због бескрајног скроловање на телефону можемо се разболети
Без обзира где проводимо слободно време, макар то биле и мале паузе на послу, немогуће је да предахнемо без телефона - пребацујемо се са једне друштвене мреже на другу и тако бисмо могли да проведемо сате и сате. Овај моменат брине научнике, јер наша тела нису намењена за постојње у виртуелном простору и чини се да сајбер болест, проузоркована овом навиком, продире у општу популацију.
Изгледа да нема шансе да прођемо поред лепог предела, а да га не усликамо телефоном, поставимо на мреже и онда упаднемо у зачарани круг тако што сатимо скорлујемо по другим профилима, гледамо слике, кратке снимке. Оваквој работи као да нема краја и у њој учествују све генерације - сви смо са телефонима у потпуности предани виртуелном свету.
Нуачници су забринути и наглашавају да тело човека није намењено за живот на мрежама и у имагинарном свету, те се чини да сајбер болест узима маха и многи људи осећају вртоглавицу и мучнину услед пречестог коришћења уређаја.
До сада, сајбер болест је углавном проучавана у контексту агресивно субмерзивних технологија, као што су слушалице за виртуелну стварност. Међутим, и "чест боравак" на друштвеним мрежама може да изазове ово обољење.
Сајбер болест је заправо само најновији неологизам који описује сталну борбу између људског тела и света који непрестано трансформишемо технологијом, пише Нашонал Џиографик.
Многи научници сајбер болест описују као морску болест: "Клинички не постоји апсолутно никаква разлика између ова два стања. Имају исте симптоме, исте сензације, исто све", каже Еугене Наливаико, професор на Универзитету Њукасл у Аустралији.
Време је непријатељ у дигиталном свету
Људи истичу да уколико проводе доста времена испред екрана и ако се њему нешто креће, дакле када гледају динамичне слике и снимке, поред вртоглавице и мучнине које осећају, теже се фокусирају и осећају се анксиозно. Научници напомињу да неколико минута скроловања кроз Инстаграм, пребацивања са једног на други таб на лаптопу могло би бити бенигно, али када се ове активности одуговлаче сатима, покрети на екрану могу изазвати мучнину.
Такође, треба да будемо свесни да није само продужено време испред екрана оно што узрокује феномене са уређајима. Пре пандемије, људи су се кретали у многим правцима - шетали су, летели авионима, редовно се возили аутомобилима, возовима. Али последњих година, статистике говоре да многи људи мало ходају, а више седе, леже, скролују.
"Лежање у кревету је једна од најгорих ствари коју радимо. Држање телефона неколико центиметара од лица у мраку имитира услове окружења виртуелне стварности. И када завршимо са скроловањем или читањем под оваквим условима, постајемо мање толерантни на нешто друго", каже докторка наука и оснивач компаније "Дизајн Интерактив" Кеј Стени и додаје:
Ако је телефон био мало даље, или ако би били у осветљеној просторији, то би могло помоћи да се умање неки од нежељених ефеката", саветује.
