Видовдан је велики, значајан и стари празник за наш народ - од давнина је обележаван као спомен на Косовски бој који се догодио 28. јуна 1389. године, а од почетка двехиљадитих у Закону о празницима описан је као празник који симболизује сећање на све наше сународнике и грађане који су током прошлости страдали у одбрани отаџбине.
Данашњи дан се прославља мирно, без игре, песме и весеља, и у храмовима се служи се парастос за мученике и војнике који су дали живот на бојним пољима.
Такође, име празника се везује и за светог Вида, који је према "Прологу" владике Николаја Велимировића, пореклом са Сицилије.
Преплићу се историја и обичаји
За празник се преплићу историјске чињенице, повезане са Косовском битком, али и народни обичаји и веровања. По народном схватању, важно је шта ће се на овај дан видети, јер ће се касније баш у томе имати успеха.
У неким срединама, попут Мачве, на овај дан су велике задушнице. Излази се до поднева на гробље и доноси храна, а риба обавезно, као врста жртве светом Виду.
Познато је да се у Војводини показивало шта се у кући ткало како би се видело колико су жене биле вредне, а кућа богата. Такође, некада су жене стављале испод јастука траву видовчицу како би уснуле свог будућег избараника.
Обележева га Крушевац, али и Чикаго
Овај велики празник се прославља као дан града Крушевца. Некадашња градоначелница Чикага Лори Лајтфут 2021. године прогласила је Видовдан празником тог града, истичући да тај празник слави помирење и издржљивост народа који је био потлачен, који стреми ка слободи, достојанству и једнакости – универзалним идеалима који инспиришу.
Споменици јунацима
Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, док Споменик косовским јунацима, који је откривен 28. јуна 1904. године у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра Првог Карађорђевића, представља симбол Крушевца и дело је српског вајара Ђорђа Јовановића, пише РТС.