Због чега људи који лако поклањају поверење живе дуже од оних који не верују никоме и ни у шта

Већ деценијама је концепт поверења предмет истраживања научника, понајвише психолога и социолога, али сваки пут када би се у метерију зашло мало дубље, они би наилазили на препреку. Сада је откривено и због чега: ову форму социјалног понашања може регулисати не само психа, већ и генетика.

Откуд нам поверење? Научници су имали две теорије

Постоје две основне теорије које објашњавају због чега су једни људи имају више поверења, а други скептични према свему и свима. Једна од њих сугерише да је поверење нешто што се стиче на основу пређашњих личних искустава: на пример, када нас једном неко превари, више му нећемо веровати или ћемо бити много опрезнији. Према другој - да се оно формира на основу окружења у коме се налазимо: примера ради, ако човек сматра да су око њега све лопови и лажови, он ће се према њима односити са неповерењем. 

Сада је појавила и трећа теорија: Кључ је у гену поверења PLPP4

У недавно спроведеном истраживању објављеном на порталу The Conversation, научници су анализирали податке 33.882 хиљаде данских добровољних давалаца крви од којих је свако од давалаца пролазио и кроз низ додатних испитивања личности, како би се установило колико је свако од њих склон ка пружању поверења другима. Испоставило се да су сви они који су себе описали као такве имали нешто заједничко - ген са ознаком PLPP4. Варијације овог гена утицале су на пораст поверења код испитника, и то за чак 6 процената.

"Бори се или бежи" неуронски механизам

Међутим, научници сматрају да овај ген ипак не функционише самостално, односно да није једини који је одговоран за степен поверења код неке особе. Али, како он онда ради? Са сигурношћу се још увек не може рећи, али је претпоставка да он неутралише прастари неуронски механизам "бори се или бежи", који управља нашим хормонима и телом у стресним ситуацијама, и чини да смо мање скептични чак и када је испред нас нешто што нам је непознато.

Присуство гена поверења продужава живот

Будући да ген PLPP4 функционише по принципу неутрализације хормона стреса који се луче у непознатим и потенцијално ризичним ситуацијама, његов утицај на комплетан хормонални панел, а самим тим и опште здравље је веома значајан. Истраживања су показала да се регулацијом ниво кортизола смањује ризик од развоја кардио-васкуларних обољења као и депресије, што су неки од главних узрочника превремене смрти.