Кога су у стара времена у Русији сахрањивали "наопачке"- лицем ка земљи

Обреди сахрањивања покојника су се код источних словена, па и већине руских народа мењали неколико пута. Уколико погледамо у далеку прошлост, тела су се ритуално спаљивала, међутим, у новија времена ова традиција је била мање или више слична код готово свих народа који живе на територији Русије. Од епохе Рјуриковича (који су владали пре Романових), па све до данас, Руси покојнике на "онај свет" испраћају у ковчезима, окупане и лепо обучене и положене тако да гледају ка небу. 

Ко није смео да буде сахрањен на традиционалан начин

Међутим, постојао је један једини изузетак из овог правила: лицем ка земљи, а не ка небу, у старој Русији су се сахрањивали вешци, односно црни магови и други људи за које се сумњало да су повезани са нечистим силама. Како су руски народи тада чврсто веровали, потрбушке положени у гроб, ови зли, нечастиви људи не би могли да из њега устану, нити да гледају на свет "изнутра" својим проклетим очима.

Камен у уста, колац кроз срце

Оне посебно "опасне" вешце стари Руси су некада приликом сахрањивања и додатно "обезбеђивали" и то тако што би им у уста стављали камен. Сматрали су да само тако из њих неће никада више изаћи ни једна лоша реч нити клетва која би могла нанети зло другим људима. Осим тога, практиковало се и пробадање тела коцем, а поједине црне магове су тако чак и доносили до ковчега кроз цело село, како би народ видео да је злу које је ширио дошао крај.

Обред сахрањивања вештаца је био испраћен посебним жељама

Сахрањивању ових нечастивих људи обично је присуствовао велики број сељака, који би долазили са свих крајева само како би испратили вешца на вечни починак. Наравно, ове "манифестације" су се дијаметрално разликовале од уобичајених сахрана: покојника нико није оплакивао, али би му зато скоро сви присутни пожелели све најгоре. И њему и његовим потомцима уколико би их уопште и имао.