Магазин
"Ноћне птице" имају супериорнију когнитивну функцију него ранораниоци
Ако верујете да вам заиста више одговара да већину ноћи не спавате, посебно јер после тога добро функционишете, можда сте у праву: Идеја да они који веома касно лежу у кревет не могу много тога да обаве следећег дана се оспорава резултатима нове студије, у којој су "ноћне птице" показале много бољи рад когнитивних функција, него они који раније иду да спавају.
Испоставило се да би остајање до касно могло бити добро за снагу мозга, јер су неочекивани резултати британске студије показали да "ноћне птице" не само да "могу да функционишу" следећег дана, већ је њихов рад мозга проглашен "супериорнијим" од раноранилаца.
Проучавани су подаци из студије УК Биобанк о више од 26.000 људи који су завршили тестове интелигенције, расуђивања, времена реакције и способности памћења.
Затим су лондонски истраживачи испитали како трајање сна, квалитет и хронотип учесника (који одређује у које доба дана се осећамо најбудније и најпродуктивније) утичу на рад мозга.
Открили су да су они који су остали будни до касно и они који су класификовани као "средњи" (између "ноћних птица" и раноранилаца) имали "супериорну когнитивну функцију", док они који су рано устајали имали најниже резултате.
Касни одлазак у кревет је снажно повезан са креативним типовима - уметници, аутори и музичари за које се зна да припадају овој категорији су Хенри де Тулуз-Лотрек, Џејмс Џојс, Кање Вест и Лејди Гага.
Ипак, студија је показала и да је дужина трајања сна важна за функцију мозга, при чему они који имају између седам и девет сати сна сваке ноћи имају најбоље резултате у когнитивним тестовима. Дакле, можда време одласка у кревет није толико важно колико време трајања сна.
"Иако је разумевање и рад са природним тенденцијама спавања од суштинског значаја, подједнако је важно запамтити да спавате довољно, а не превише или премало. Ово је кључно за одржавање функција вашег мозга здравим," рекла је др Раха Вест, водећи аутор и сарадник за клиничко истраживање на одељењу за хирургију и рак на Империјал колеџу у Лондону.
Аутори студије додају да би било најбоље да се осмисле интервенције које би људе навеле да воде рачуна о свом распореду спавања, преноси "Гардијан".
Међутим, има и оних који се у потпуности не слажу са овим резултатима. Многи наводе да, без детаљне слике онога што се дешава у мозгу, није заиста познато да ли класификације времена одласка у кревет, као што су "ноћне птице" или ранораниоци, заиста утичу на памћење и размишљање, или да ли пад когниције изазива промене у обрасцима спавања.
Други додау да постоје "важна ограничења" у овој студији, јер анализе података нису подразумевале достигнуће у образовању, нити су укључивале доба дана када су спроведени когнитивни тестови у резултатима.
