Насиље и самоповређивање деце у школама: Како помоћи младима?

Након таласа вршњачког насиља, јавност је последњих дана додатно забринута због три покушаја самоубиства ђака у школским установама.

Док многи мисле да је то начин којим би деца, основци и средњошколци, скренули пажњу на себе, стручњаци сматрају да је проблем незнање малолетника да изађу на крај са непријатном емоцијом, фрустрацијом и бесом, пише "Блиц".

У низу догађаја, од којих ниједан, срећом, није имао смртни исход, јавност је обавештена о случајевима када је ученица покушала да пресече вене на руци, друго дете се ноктима самоповређивало и покушало да скочи кроз прозор, док је у једној школској установи девојчица попила средство за дезинфекцију.

Нешто раније, након непримереног понашања према наставници у школи у Трстенику, ученик је покушао себи да одузме живот.

Маријана Васиљевић педагод и дечији интегративни психотерапеут, каже да особе које су склоне самоповређивању и самодеструкцији, најчешће то чине управо због немогућности да регулишу сопствене емоције.

"Морамо им послати поруку да постоје начини да се емоције регулишу. Постоје механизми који нису деструктивни и које можемо користити како би изашли на крај са непријатним емоцијама", каже педагог.

"Увек говорим непријатна, а не негативна емоција, јер свака емоција постоји са разлогом и треба је прихватити. Неко је то током одрастања пропустио да научи или је прибегао деструктивним методама због утицаја медија, друштвених мрежа или друштва."

"Уколико родитељ мисли да се дете суочава са проблемом из области менталног здравља, потребно је прво да се одведе лекару опште праксе, па код дечијег лекара. Понекад ће први стручњак који ће прегледати дете бити школски педагог или психолог. Уколико дете саопшти или се примети да би могло да повреди себе и друге, обавезно је укључити дечијег психијатра и клиничког психолога."

Деца самоповређивањем не желе да привуку пажњу, како многи мисле

"Изазови имају везе и са тим да неко једноставно није довољно морално развијен и не схвата због чега постоје забране у друштву, или зашто постоје ред и норме.

Онда прибегне исправном понашању због казни родитеља или школе. Такав ниво моралног развоја је прихватљив за одређени период развоја детета, али када има 12, 14, 15 и више година, онда би требало да се прелази на други ниво, када морал долази изнутра", објашњава Васиљевић.

Она појашњава да деца која покушају самоубиство  или се самоповређују пред другарима у разреду, не привлаче пажњу као што већина мисли, већ је то последица непријатне емоције коју осећају.

"Број деце и младих који се боре са неким обликом поремећаја понашања или развојног поремећаја, повећао се доста у претходних неколико година.

Да ли заиста непријатним емоцијама може да допринесе интернет?

Најновија истраживања повезују ову чињеницу са претераним конзумирањем друштвених мрежа, које су чврсто повезане са ниским самопоуздањем код деце и повећаним насиљем на интернету."

"Младима треба послати поруку да је сасвим у реду разговарати о физичким, потенцијално психосоматским реакцијама на стрес као што су мучнина или главобоља.

Ако у комуникацији делујемо негативно, било вербално или мимиком, може се десити да деца у будућности неће осећати слободу да нам се поверавају или отворе. Како родитељима, тако и васпитачима, касније наставницима.

Она је истакла да је понекад довољно послушати шта дете жели, са стрпљењем и без осуђивања.

"То је свакако одличан први корак", оцењује Васиљевић.

Важно је да разумемо комплексност нездравог начина размишљања

Ружица Радовић, психолог из Центра за несталу и злостављану децу, сматра да деца која су склона самоповређивању или покушају самоубиства, имају проблем са регулисањем емоција, са нездравим начином размишљања, или породичне проблеме. 

Такође, наводи она, самоповређивање се може повезати са суицидним мислима и намерама. 

Она наводи да је важно да разумемо комплексност нездравог начина размишљања, али и да схватимо озбиљност самоповређивања.

"Од помоћи смо ако не осуђујемо, имамо разумевања и довољно подршке."

Морамо разумети да је некима једини познати начин да умире емоционалну бол - самоповређивање.

Често су ти људи сами и усамљени у свему томе јер околина није сензибилисана за разумевање нездравог понашања, а када се охрабре да траже помоћ, наиђу на неразумевање и узнемиреност.

Управо у тој патњи, када осећају усамљеност, усвајају нездраво понашање, и то им буде једини начин олакшања и контроле над собом", објашњава Ружица Радовић.