Латинска Америка: Ослободите Џулијана Асанжа

Лидери левице у Латинској Америци траже слободу за оснивача "Викиликса" Џулијана Асанжа, пише Бен Нортон на свом подкасту "Мултиполариста".

Како наводи Нортон, Асанжа су јавно подржали председник Бразила Лула да Силва, председник Мексика Андрес Мануел Лопез Обрадор, потпредседница Аргентине Кристина Фернандез де Киршнер, председник Колумбије Густав Петро, председник Венецуеле Николас Мадуро, председник Никарагве Данијел Ортега, бивши председник Боливије Евo Моралес и бивши председник Хондураса Мануел Зелаја.

"Објављивање није злочин": Међународни медији позвали САД да одбаце оптужбе против Асанжа

Аустралијског новинара САД прогоне због објављивања поверљивих докумената у којима су, између осталог, откривени амерички ратни злочини у Ираку и Авганистану.

Већина лидера Латинске Америке позвала је да Асанж буде пуштен из британског затвора високе безбедности у којем се налази од 2019.

Асанжу је у почетку дао азил бивши председник Еквадора Рафаел Кореа.

Оснивач "Викиликса" био је од 2012. "заробљен" седам година у амбасади Еквадора у Лондону, што је према тврдњи експерата Уједињених нација био незаконит облик "произвољног притвора" од стране влада Уједињеног Краљевства и Шведске.

Британске власти су 2019. ухапсиле Асанжа којем је Еквадор претходно укинуо азил. Правосудни систем Уједињеног Краљевства је накнадно одобрио захтев Вашингтона за екстрадицију, а новинару Викиликса прети казна до 175 година затвора.

Специјални известилац Уједињених нација за питање тортуре Нилс Мелцер посетио је Асанжа у лондонском затвору Белмарш и саопштио да новинар пати од "свих симптома типичних за пролонгирано излагање психичкој тортури". "Док америчка влада гони Асанжа због објављивања информација о озбиљним кршењима људских права, укључујући тортуру и убиство, одговорни за ове злочине и даље су некажњени", оценио је званичник УН.

Како наводи Бен Нортон, ЦИА је организовала ударе против многих левичарских влада у Латинској Америци,па је чак планирала да киднапује и убије Асанжа. Америчку обавештајну агенцију сада туже новинари који су били жртве илегалних шпијунских операција. 

Рафаел Кореа из Еквадора и Андрес Арауз

Бивши председник Еквадора Кореа је увек важио за једног од Асанжових најгласнијих присталица. Андрес Арауз такође је хвалио Асанжа. Левичарски економиста и бивши менаџер централне банке, који је служио и као министар за време манадата Корее, Арауз је био близу победе на изборима у Еквадору 2021.

"Право, а такође и еквадорско новинарство је новинарство Џулијана Асанжа", написао је Арауз на Твитеру са поносом, позивајући се на чињеницу да је издавач Викиликса добио еквадорско држављанство.

Бразилац Лула да Силва

Новоизабрани бразилски левичар Лула да Силва састао се са Асанжовим колегама са Викиликса 28. новембра 2022. Лула је исказао солидарност и изразио наду да ће "Асанж бити ослобођен неправедног затвора".

Лула је управљао највећом државом Латинске Америке од 2003. до 2010. године и ступа на власт 1. јануара 2023. године, након победе над Жаиром Болсонаром.

Колумбијац Густаво Петро

Недељу дана пре него што су разговарали са Лулом у Бразилу, уредници Викиликса отпутовали су у Колумбију да се састану са новим председником Густавом Петром.

Петро, први левичар у Колумбији, рекао је да "подржава светску борбу за слободу новинара Џулијана Асанжа".

"Питаћу председника Бајдена са другим председницима Латинске Америке, како не би оптужили новинара само зато што је рекао истину", додао је он.

Данијел Ортега из Никарагве

Социјалистички председник Никарагве Данијел Ортега рекао је 2021. да је "Асанж заслужио признање народа и за то је добио награду за мир народа света". При том је додао: "Не Нобелову награду, која се додељује онима који уништавају, нападају, убијају, бомбардују".

Ортега је приметио да је наводни "злочин" Асанжа "осуђивање кршења људских права, злочина које су северноамерички лидери починили убиствима и у бомбашким нападима".

Лидер Сандинистичког фронта националног ослобођења осудио је лицемерје и ауторитарност западних влада, истичући "њихове корене у расизму, монархизму и фашизму".

Николас Мадуро из Венецуеле

Председник Венецуеле Николас Мадуро био је један од најистакнутијих светских лидера у одбрани Асанжа.

Када је новинар затворен 2019. године, Мадуро је оштро осудио "ову грозну одлуку" као "срамну увреду међународног права и његових људских права".

Венецуеланска влада је нагласила да је Асанж жртва "политичког прогона" од стране америчке владе, а његов "злочин је открио свету најмрачније и најзлочиначкије лице ‘ратова за промену режима‘ које  спроводи америчка империја, и посебно масовна убиства цивила и срамно кршење људских права у Ираку."

"Аустралијско-еквадорски новинар не би требало да буде испоручен у САД, где је његов живот у опасности од намештеног судског процеса и где јасно постоји намера да се оконча његов живот", јасан је био Мадуро.

"Из поштовања права на азил, из поштовања међународног права, Џулијан Асанж мора бити одмах ослобођен, његов живот и његов интегритет морају бити заштићени и поштовани", истакао је венецуелански председник.

Мексиканац Андрес Мануел Лопез Обрадор

Председник Мексика Андрес Мануел Лопез Обрадор похвалио је Асанжа као "најбољег новинара нашег времена на свету".

Критикујући лицемерје америчке владе он је позвао да се аустралијски "затвореник савести“ ослободи, а он је упитао: "Хоћемо ли изнети Кип слободе из Њујорка? Хоћемо ли наставити да причамо о демократији? Хоћемо ли наставити да причамо о заштити људских права, слободи изражавања?"

На конференцији за новинаре, мексички лидер је чак пустио видео снимак "Колатерално убиство", који је објавио Викиликс, а на којем се види како америчка војска убија новинаре у Ираку. 

Кристина Фернандез де Киршнер из Аргентине

Кристина Фернандез де Киршнер била је председница Аргентине од 2007. до 2015. године и тренутно је потпредседница. Више пута је изразила подршку Џулијану Асанжу.

Киршнер се 5. децембра 2022. састала са истим уредницима Викиликса, Храбсоном и Фарелом у оквиру њихове турнеје по Латинској Америци.

Киршнер је 2019. твитовала:"У наопаком свету лажне вести слободно круже, а они који откривају истину бивају прогоњени и затворени". Она је истакла важност "права грађана на информисање" и захвалила се Асанжу на његовом новинарском раду.

Затим, у јуну 2022, док је била потпредседница Аргентине, Киршнер је написала: "Одлука да се омогући изручење Џулијана Асанжа не само да доводи у опасност његов живот, већ и представља алармантан преседан за све светске новинаре који трагају за истином: новинарско дисциплиновање за све".

Ево Моралес из Боливије

Бивши социјалистички председник Боливије Ево Моралес упозорио је у јуну 2022. да је "одлука Уједињеног Краљевства да прихвати захтев Сједињених Држава за изручење Џулијана Асанжа тежак напад на новинарство, демократију и потрагу за истином".

Моралес је додао да је Асанж "разоткрио некажњене злочине империје, то је његов једини ’злочин’" и истакао "сву нашу солидарност са њим и његовом породицом".

Мануел Зелаја из Хондураса

Бивши председник Хондураса Мануел Зелаја био је отворен бранилац Џулијана Асанжа.

Зелаја је збачен са власти у десничарском војном удару 2009. уз подршку САД. Данас званично служи као саветник председнице  Хондураса Сиомаре Кастро, која је његова супруга.

Зелаја води организацију "Антиимперијалистичка народна интернационала у одбрану човечанства и природе" која је покренула кампању за ослобађање Асанжа. "Свет захтева тренутну слободу Џулијана Асанжа", изјавио је Зелаја.

Његову кампању јавно су подржали бивши левичарски председник Парагваја Фернандо Луго и други политичари Латинске Америке.

Зелаја је у септембру послао писмо британској премијерки Лиз Трас и тражио да се поништи одлука о екстрадицији и ослободи Асанж.

Године 2020. је навео да Асанж "за информисање човечанства о скривеним ужасима моћи, треба да добије награду".