Свет

Холандски фармери против технократа

Холандски фармери су у отвореној борби против картела мултинационалних корпорација, страна блиских Давосу и невладиних организација које траже контролу над глобалним снабдевањем храном
Холандски фармери против технократаwww.globallookpress.com © ./dpa

Холандија је савршено уређена, плодна земља, стратешки позиционирана и због ових, и других разлога, легије комитета састављених од неизабраних, углавном непознатих личности које служе у одборима испреплетене мреже још мање познатих приватних и мултилатералних тела, инсистирају да све то заузму, под изговором да спасавају планету од најсмртоноснијег непријатеља: човека.

Њихова мета: холандски фармер. "Полако нас убијају регулацијом", рекао је један фармер за портал "Грејзон". То је, наводи портал, смрт од хиљада посекотина папиром или "Уметност ратовања" модерног технократе.

Холандија извози највише хране на свету после Америке. Пољопривредници широм света долазе да проучавају холандске технике. Земља је прихватила оно што је познато као Мансхолтова теорија - филозофију осигуравања прехрамбене сигурности и самодовољности која је настала после Другог светског рата као одговор на глад коју су изазвали нацисти.

Да би спречила сличну трагедију, холандска пољопривреда прихватила је Хабер-Бош процес, методу додавања ђубрива богатог азотом за повећање ефикасности приноса. Ово ђубриво су почетком 1990их осмислили хемичари-нобеловци и оно је одговорно за постојање половине светске популације данас и познато је као "детонатор експлозије становништва", захваљујући способност узгоја више хране на мање земље.

Али сада глобална тела попут програма Светске банке "Паметна пољопривреда за климу", УН-ова "Иницијатива за заштићена подручја", Европска комисија и армија добро финансираних невладиних организација спроводе потпуно свеобухватну платформу усмерену на холандске фармере – ограничавајући коришћење и органских и вештачких ђубрива позивајући се на "заштиту биодиверзитета", док отимају земљу од пољопривредника.

Холандски фармери су, у знак протеста, довезли тракторе до Хага, бацали запаљено смеће на путеве и засули балегом владине зграде.

Холандска влада спроводи исти радикални експеримент недавно спроведен у Шри Ланки - елиминисање ђубрива на бази азота, основе савременог преживљавања. У земљи југоисточне Азије то је довело до глади која је срушила владу. "Катастрофа" Шри Ланке је била једноставна: замените нешто ничим. И елиминисати руски гас са геополитичке сцене.

Декларација из Коломба, потписана 2019. године, прославила је крај безбедности и суверенитета хране, нудећи уместо ње модел за зависност од увоза и уништавање пољопривреде који се сада намеће Холанђанима.

"Они бришу културу са земљишта", каже Сиета ван Кеимпема, шефица Европског одбора за млеко и вођа де факто политичког огранка холандских фармера, "Фармерске одбрамбене снаге" (ФДФ).

"Наша влада је донела силне законе који нас стављају у ћошак из којег се не можете вратити", рекла је она. "Ако људи не могу да ставе храну на сто, добићете нереде. Добићете нестабилно друштво. Не видим користи од овога."

Њену групу, неки карактеришу као популистичке хероје будала и као узбуњиваче одговорне за изазивање протеста. ФДФ је настао након што су еколошки активисти, "Упознајте жртве" насилно заузели фарму свиња у малом холандском граду 2019. Уместо да предузме акцију, полиција је послала преговараче, продужавајући муку. ФДФ је накнадно креирао "Бетменов сигнал" захваљујући ком фармери могу да позову ФДФ у помоћ.

Када не производе храну, чланови се боре против бриселске бирократије.

"Имамо владу која троши 25 милијарди евра на смањење пољопривредне производње", каже Сиета ван Кеимпема. Документа Европске комисије, која су значајно "зацрњена", показују да је циљ "укидање фарми" прекомерном регулативом и применом обавезних откупа ако је потребно.

Влада тврди да је потребна радикална политика како би се заштитило земљиште, природна средина и самим тим производња хране, будући да азот загађује пијаћу воду. Проблем је, пише портал, што је холандска вода из чесме друга најбоља на континенту после аустријске.

Стварни проблем је што је 50 посто обрадиве земље - и то оне врхунског квалитета - у рукама независних компанија.

У владином извештају о природној средини наводи се да је прилив миграната - од којиох многи беже пред ратовима које воде Американци - довео до потребе за проширењем, односно "елиминације" 300.000 хектара обрадивог земљишта и претварања пољопривредног земљишта у резервате природе.

Предвиђа се и да ће имућне породице желети да имају другу кућу и живе у зеленилу, а како Холанђани воле породичне куће са баштама, очекује се процват затворених заједница "других кућа".

У Холандији се око 800.000 људи се бави пољопривредом. "Ако преполовите сектор, неће постојати критична маса потребна да он настави са радом. Великим млекарама је потребна одређена количина млека како би им се трошкови исплатили... Они уништавају читав сектор".

Фармери су и пронашли "кривце" за овакву ситуацију - левичарска странка "Демократе 66" која обећава да ће преполовити сточни фонд и која уз помоћ Светског економског форума/Давос групе покушава да прогура закон недемократским путем, односно без расправе у парламенту.

"'Д' у демократији је постало диктатура", каже Сиета и додаје да влада улаже значајна средства у производњу вештачког меса које називају "храном будућности". "Немам намеру да једем инсекте. Јешћу говедину и пилетину", рекла је она. Поента је, додаје Сиета, да "они производе топли ваздух, а ми храну која стиже на столове људи... Они не желе иновације већ да нас све откупе."

Чак је и светски познати холандски пољопривредни хаб - Вагенинген универзитет, нешто попут пољопривредног Стенфорда - престао да развија технике које би помогле пољопривредницима и сада се фокусирао на производњу јестивих буба. Светски економски форум промовише ову агенду рекламама у којима оскаровка Никол Кидман једе чинију цврчака.

"Фармери су видели шта се дешава и активирали су се. Знају да се боре против моћног интернационалног лобија који жели да контролише храну. После (Другог светског) рата смо одлучили да више никада нећемо бити гладни и да ћемо производити колико је могуће више хране уз помоћ азота и ђубрива. Сада они форсирају агенду која је врло слична Хитлеровој. А ко контролишете храну, контролишете све", рекла је Сиета ван Кеимпема.

Холандска влада сада покушава да уз помоћ приватног капитала и НВО повезаних са међунарорним институцијама уништи холандске фармере. Од тих невладиних организација једна група се нарочито истиче: "МОБилизација за животну средину" позната као МОБ (на енглеском "руља").

МОБ има "супермоћ" да нањуши сваки подстицај који покрајинске власти могу да понуде фармерима да опстану и онда тужи ту владу захтевајући нова правила, оштрија ограничења, строже прописе све док се њихово постојање не прекине.

Другим речима, МОБ, као и друге "конзерваторске" организације имају важну полугу притиска - тужбе. Последњих година поднели су стотине и добили многе.

Тужбе се крећу од "ситних" - недозвољавање фармеру да изведе стоку на испашу, до крупних - захтевање преседана и нових правила и укидање употребе азота. Влада их се плаши, а фармери су, пише "Грејзон", немоћни.

Вођа МОБ-а Јохан Воленброек је, иронично, корпоративни хемијски инжењер који ради као правни консултант за измене закона како би се омогућила даља експлоатација земље. У Холандији се намерачио да драстично смањи број стоке и број фармера.

МОБ је одговоран за укидање хиљада холандских пољопривредних дозвола на суду. У свом манифесту, МОБ наводи да се стиде што су Холанђани.

"Време истиче, посебно људима у богатим земљама, да отворе очи за узнемирујућу истину: ми смо колонизовали будућност. Холандија је постала земља у развоју у погледу еколошке одрживости. Парија Европе,” поручују из МОБ-а.

На основу тога МОБ је издвојио пољопривреднике као главни извор наводних еколошких проблема нације. То исто звоно за узбуну звоне већ тридесет година, откако је група основана почетком 1990их. А ипак некако, Холандија и даље (по)стоји.

image