Србија и Балкан

Патријарх Порфирије: СПЦ је темељ очувања идентитета српског народа

Реч је о духовном идентитету који је најважнији за човека коме нису довољни само материјална перспектива и биолошко постојање, поручио је поглавар СПЦ
Патријарх Порфирије: СПЦ је темељ очувања идентитета српског народа© FOTO TANJUG/ TARA RADOVANOVIĆ/bs

Српска патријаршија је, упркос изазовима са којима се суочавала током свог постојања, била и остала темељ на којем се постојано изграђивао идентитет православних Срба, рекао је патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије.

Говорећи на научном скупу "Стогодишњица васпоствљења Српске Патријаршије" на Православном богословсловском факултету, патријарх Порфирије је нагласио да није реч само о идентитету који савремена наука дефинише као лични, културни, социјални, психолошки, државни, национални, политички или било које друге врсте, јер је, како је нагласио, духовни идентитет ипак најважнији.

"Он је корен, он је основа, јер човек је у правом смислу речи духовно биће коме није довољна само материјална перспектива и биолошко постојање, него је човек биће које има потребу за метафизичким укорењењем. Захваљујући таквом идентитету, не само да је чуван васколики православни српски народ, већ је то доприносило и још увек доприноси опстанку и наше просвете, културе па чак и државотворности", поручио је поглавар СПЦ.

Патријарх истиче да је то надахнуло архијереје СПЦ да се, заједно са хиљадама Срба из свих ослобођених и уједињених српских земаља, саберу у Сремским Карловцима 12. септембра 1920. године ради обнародовања указа о васпостављању Пећке Патријаршије и саборном јединству православних српских области уједињених у једну аутокефалну Српску православну цркву, преноси Танјуг.

Патријарх је подсетио да је Свети архијерејски сабор СПЦ већ 28. септембра изабрао угледног архијера тог времена, митрополита београдског Димитрија за првог патријарха обновљене Патријаршије, a донету одлуку потврдио и на изборном сабору 20. новембра.

Затим је, додаје поглавар СПЦ, Цариграска Патријаршија одговарајућим црквеним актом томосом потврдила уједињење вишевековних православних црквених области као канонско и оправдано, док је наша помесна призната за стално и заувек као сестринска црква свих аутокефалних православних цркава.

"Овај јубилеј није ништа друго до благословени повод за обнову благодети у литургијском и богословском смислу, како у СПЦ, тако и у васцелој саборној и апостолској цркви од краја до краја васељене", поручио је патријарх.

Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић изразио је задовољство што ће на том скупу на научној основи бити расветљен један од најдинамичнијих периода новије српске историје и теологије.

Он је подсетио да се пре 100 година, после великих страдања и победа у Балканским и Првом светском рату, српском народу догодило и интелектуално и духовно ослобођење.

"У покрету обнове и јачању националних институција, тачно пре 100 година, створили су се услови за стварање јединствене Српске патријаршије, наследнице оне из периода од 14. до 18. века. У исто време, снажан развој имао је и Универзитет у Београду, чији је један од оснивача Православни богословски факултет, заједно са Филозофским, Медицинским, Правним и Техничким факултетом", рекао је Ђокић.

image