Србија и Балкан

Крвава цена Шенгена: Како је Хрватска заслужила улазак у зону 1. јануара?

Да ће то додатно повећати изазове за нашу државу, најбоље знају из Управе граничне полиције
Крвава цена Шенгена: Како је Хрватска заслужила улазак у зону 1. јануара?www.globallookpress.com © Karl-Heinz

Скоро деценију по приступу Хрватске у европску породицу, комшијска држава 1. јануара приступа и Шенгенској зони. 

Када у Новој години буду уклоњене 73 рампе на копненим прелазима ка Словенији и Мађарској, граница са Србијом важиће за спољну границу Европске уније.

Да ће то додатно повећати изазове за Србију, најбоље знају из Управе граничне полиције, одакле су уверени да се ситуација на терену ипак неће знатно променити.

Према извештајима из цивилног сектора, само прошле године било је око 50.000 тзв. "пушбекова" из Румуније ка нашим границама, а шенгенски кодекс забрањује "пушбекове" - насиље и кршење људских права - управо оних ставки на које су избеглице које беже од ужаса рата и неизвесности свакодневно указивале.

"Сада када одете било где у Војводину, Сомбор, Шид, можемо да причамо са људима који су доживели непријатно искуство са граничном полицијом Хрватске, да га тако најблаже назовемо и нажалост од марта 2016. на европским границама је дошло до суспензије владавине права и људских права. Када у обзир узмете цену или ствари које је Хрватска у последњих седам година радила, онда видите да је цена Шенгена крвава. Мислим да је најилустративнији случај погибија Mадине Hосеини – девојчице која је у једном од таквих инцидената изгубила живот", за РТС каже правник Никола Ковачевић.

Шенген зона, иначе, обухвата 22 државе чланице ЕУ, а припадају јој још и Швајцарска, Норвешка, Лихтенштајн и Исланд.

Бугарска и Румунија и овог пута остале су ван овог елитног клуба, иако су у "шенгенском предворју" дуже од Хрватске.  

"После 2013. и 2014. године са мигрантском кризом ситуација је веома сложена у Европи и то утиче на ситуацију Бугарске и Румуније, мада је граница Бугарске и Турске много значајнија за ЕУ", објашњава Николај Крастев, новинар из Бугарске.

Највећу корист од Шенгена имаће хрватски грађани и привреда, јер се скоро 80 одсто трговинске размене оствари са земљама те зоне.

"Хрватска је високотуристичка земља, поготово за европске госте је доступна аутомобилом и ако се мање чека, мање се стварају гужве, јасно је да ће више људи долазити", наводи Јасмин Кларић, уредник портала "telegram.hr" за РТС.

image