Прва кафана у Европи је била отворена у Београду, на Дорћолу

Најчешћи предлог који странци могу чути за провод у Србији је - кафана. Данас место познато по музици, националној кухињи и пићу, почело је као прво јавно место испијања кафе у Европи, према историјским изворима, а отворена је на Дорћолу 1522. године.

Није пронађен сигуран податак о имену ове кафане, па чак ни у којој улици се тачно налазила. Постоји неколико теорија о томе који је ово локал могао бити и да ли се одржао до данас, али једно је сигурно, а то је да се налазила на Дорћолу, који је и данас познат по бројним угоститељским објектима.

Неко време, кафа је била једино пиће које се служило. Убрзо, кафана је постала центар друштвених и културних дешавања. Делиле су се идеје о политици, уметности, правиле су се књижевне вечери, размењивале су се информације и утисци о светским дешавањима. Кафана је добила велики значај у идентитету српског друштва.

Иако су кафане данас места за весеља, некада су имала одређена правила, како би одржале културни статус који су наметнуле. Наводно, за време Милоша Обреновића, у кафанама није било дозвољено да се пуши и псује.

Поред друштвених збивања, кафане су биле места која су повезивала Србију са остатком европских новитета. Први билијарски сто у Србији је дошао у кафану ''Знак питања'', прва сијалица је постављена у кафани ''Хамбург'', а први телефон се могао пронаћи у ''Три листа''.

Један од главних симбола српске историје и културе је уједно отворио врата другим културним дешавањима у остатку Европе. Након прве кафане на Дорћолу, дискусија о култури и свету уз пиће су постале норма у градовима попут Париза, Милана и Беча.