Банкрот као уточиште за сексуалне предаторе из цркве, извиђача

Законодавци широм Сједињених Држава покушали су жртвама сексуалног злостављања које се догодило пре више деценија да омогуће правду, дајући им додатно време за подношење тужби. Сада неки од оптужених у овим случајевима, укључујући цркве и омладинске организације, пронашли сигурно уточиште: америчке судове за банкрот.

У Њујорку је скоро 11.000 случајева преплавило државне судове након што је закон из 2019. поништио рокове застаревања. У бројним случајевима католичке бискупије и њихови свештеници се оптужују за сексуално злостављање деце.

Као одговор на то, четири њујоршке бискупије које су се заједно суочиле са више од 500 тужби за сексуално злостављање, поднеле су банкрот. То је зауставило судске процесе, спречило подношење нових тужби и приморало тужиоце да преговарају о једнократној нагодби.

Образац је завладао широм Сједињених Држава, открио је Ројтерсов преглед банкрота иницираних масовним парницама за сексуално злостављање деце.

Многи од оптужених који се обраћају стечајном суду су непрофитне организације. У судским поднесцима из 2009. године, "Амерички извиђачи" и 13 засебних католичких институција позвали су се на тужбе за сексуално злостављање деце као фактор у својим одлукама да траже заштиту од банкрота.

Такви банкроти су "контраударац" државним законима који омогућавају већем броју жртава да траже правду и обештећење путем тужби, рекао је Стивен Рубино, адвокат који је заступао жртве злостављања свештенства више од 30 година.

Све у свему, 23 државе, две територије и Вашингтон Д.Ц, донели су законе који суспендују застаревање случајева сексуалног злостављања. Суспензије обично трају годину дана или више, омогућавајући тужиоцима да поднесу нове тужбе које укључују старе случајеве злостављања током тог периода. Калифорнија, Њујорк и неколико других држава донеле су такве законе 2019.

Стечајни судови поткопавају утицај тих закона, кажу неки правни стручњаци и заступници жртава. Судије које надгледају ове поднеске одређују сопствене рокове за подношење захтева за надокнаду у случајевима сексуалног злостављања.

Жртве које пропусте тај рок не добијају ништа или су принуђене да се боре за ограничена средства издвојена за непознате будуће подносиоце потраживања, наводи Ројтерс.

"Док драматично повећавамо приступ правди кроз реформу закона о застарелости, имамо више организација које иду у стечај јер, искрено, закон о стечају фаворизује организације", рекла је Марси Хамилтон, оснивач "Деце САД", групе која се залагала за законе који проширују права жртава сексуалног злостављања на тужбу.

Адвокати али и студије показују да жртве сексуалног злостављања овај злочин пријављују много касније, понекад прође и више од 50 година. Неки нису ни свесни стечајних поступака док не буде касно.

Рокови за подношење захтева за стечај могу натерати жртве да се јаве пре него што су спремне, рекла је Хамилтон. А подносиоци тужви имају ограничену моћ у случајевима када су оптужени попут бискупија, школа или омладинских организација поднели захтев за банкрот, јер их то штити и од садашњих и од будућих тужби, рекла је она.

Ројтерс је идентификовао поравнања у 23 банкрота који су поднети после оптужби за сексуално злостављање деце и који су зауставили садашње и будуће тужбе и приморали подносиоце захтева да траже надокнаду од фонда. Случајеви су укључивали Извиђаче, 21 католичку организацију и Гимнастичарску федерацију САД. Омладинска гимнастичка организација поднела је захтев за заштиту у складу са Поглављем 11 о банкроту 2018. године усред таласа оптужби за да је њихов тренер Лери Насар сексуално злостављао децу.

Извиђачи и други оптужени тврде да су поднели захтеве за банкрот како би платили тужитељима "поштено и фер" и упозоравају да грађански спорови могу довести до тога да неке жртве добију велике суме новца од пороте, а друге мање или ништа.

Америчка гимнастичарска федерација саопштила је да је тражила заштиту од банкрота "како би утрла пут ка нагодби" са жртвама злостављања, који су прошле године одобрили план да им се исплати 380 милиона долара.

Стечаји непрофитних организација не штите саме насилнике, које жртве и даље могу да туже. Али дају имунитет на тужбе субјектима који су надгледали запослене или волонтере оптужене за злостављање.

Адвокати који бране организације које су на мети оптужби за сексуално злостављање, заједно са неким адвокатима тужитељима, кажу да банкрот представља правичан начин да се обештете жртве, од којих многе желе да избегну мучне тужбе и потенцијално суђење.

Амерички федерални стечајни судови играју кључну улогу у правосуђу и трговини дајући предузећима преплављеним дуговима уредан процес за намирење са повериоцима током реорганизације или ликвидације. Ти дугови могу укључивати одговорност по основу тужби за смртоносне производе, превару, сексуално злостављање или друге прекршаје.

Моћ америчких стечајних судова да дају имунитет на тужбе организацијама у стечају, њиховим лидерима и повезаним субјектима се временом проширила. Као и правна тактика субјеката који траже заштиту у банкроту: Неке корпорације захваћене скандалима сада стварају подружнице само да би апсорбовале своју одговорност у тужби и прогласиле банкрот.