Захарова: Компромис Београда и Приштине, уз гаранције Запада, тешко одржив
Компромис Београда и Приштине, уз гаранције Запада, тешко да се може сматрати одрживим, оценила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
"Постигнут компромис уз 'чврсте гаранције' Запада тешко да се може сматрати одрживим. Пресудно питање за Србе је формирање Заједнице српских општина. Та заједница треба да буде ефикасан инструмент за остваривање њихових права и безбедности у условима систематског прогона на националној основи, а то је изигнорисано", упозорила је Захарова.
Како је истакла, све док Приштина не испуни ту кључну обавезу, коју саботира већ десет година, ситуација ће остати једнако крхка уз сталну опасност од поновне ескалације.
Из изјава власти тзв. Косова може се видети да они немају намеру да одустану од идеје да силом ставе под контролу делове покрајине које насељавају Срби, истакла је Захарова.
"Одлично знамо цену било којих гаранција Запада. Више пута смо то видели у Украјини, на Балкану и на другим кризним жариштима. Све док, упркос споразумима о деескалацији, на којима инсистирају САД и ЕУ, остају нерешена кључна питања на Косову и Метохији, постизање трајног решења није могуће. Посредовање ЕУ у дијалогу не даје резултате, преговори су бесмислени што Приштини пружа могућност да јача антисрпску политику", закључила је она.
Захарова је обавестила да Русија наставља помно да прати актуелну ситуацију на косову и Метохији. Срби на Косову су 29. децембра почели да уклањају барикаде подигнуте као одговор на дискриминаторске кораке које је предузела Привремена самоуправа у Приштини.
"Акутну фазу кризе могуће је пребродити без крвопролића захваљујући конструктивним корацима српског руководства, које је учинило све да се избегне отворени сукоб", рекла је Захарова.
Скандалозни закон о медијима
Нови украјински закон о медијима легитимише самовољу у односу на уређивачку политику медијских кућа, оценила је Захарова и додала да је Зеленски одлучио да потпише скандалозни закон о медијима баш у време док Запад празнује.
Председник Украјине Владимир Зеленски потписао је раније закон "О медијима", према којем ће, како наводи украјинска штампа, представници украјинских власти имати прилику да новчано кажњавају и затворе било који ТВ канал, новине или портал ако им се из неког разлога не свиђа њихов информативни садржај.
"Има много ствари које ће омамити најискуснијег борца за демократију западног типа. У ствари, реч је о легитимисању самовоље у односу на медијски плурализам и, уопште, сваку информацију која не одговара интересима врха Украјине", написала је Захарова констатујући да се новим законом успоставља безакоње.
Како је навела, Кијев од сада може учинити било шта, можете блокирати медије без суда и истраге, допуњавати црне листе именима која су наводно опасна по безбедност земље, кажњавати и десно и лево све који се усуде да изразе нешто што излази изван граница оног што је одобрено.
"А то што је овај, да тако кажем, закон у супротности са тамошњим Уставом... Кад се уопште у Кијеву после преврата обраћала пажња на такве ситнице?", запитала се Захарова.
Русија забринута јер коридор Лачин још увек није деблокиран
Русија је забринута јер лачински коридор још увек није функционалан за кретање грађана, транспорта и робе, рекла је Захарова.
"Изражавамо забринутост због недостатка напретка у омогућавању кретања грађана, возила и робе у оба смера лачинским коридором у складу са саопштењем лидера Русије, Азербејџана и Јерменије од 9. новембра 2020", изјавила је портпаролка Министарства.
Она је напоменула да руска страна, а нарочито руководство руског мировног контингента, наставља да предузима доследне кораке за решавање ове ситуације.
"Истичемо да су руски мировњаци ти који дају кључни допринос у обезбеђивању безбедности у зони њиховог размештања, што су констатовали и лидери Русије, Азербејџана и Јерменије на самиту 31. октобра ове године у Сочију. Све јавне нападе и провокације против наших мировњака сматрамо неприхватљивим, то су циљане провокације које наносе штету процесу јерменско-азербејџанске нормализације", наводи Захарова.
Министарство спољних послова Русије позвало је Баку и Јереван да стриктно поштују све одредбе саопштења лидера Русије, Азербејџана и Јерменије од 9. новембра 2020. године.
"Напомињемо да коридор Лачин треба да се користи само у сврхе наведене у овом документу. Надамо се да ће стране постићи договоре у вези са развојем рудних лежишта у региону", додала је Захарова.
"Залажемо се за свеобухватну примену читавог комплекса трипартитних споразума на највишем нивоу који имају за циљ деблокаду саобраћајних и економских веза у региону, разграничење јерменско-азербејџанске границе, припрему мировног споразума између Бакуа и Јеревана и успостављање контаката између, стручњака и парламентараца двеју земаља", закључила је она.
Пут кроз Лачински коридор је једини пут који повезује Карабах са Јерменијом. Према споразумима из новембра 2020. којима је стављена тачка на непријатељства у Карабаху, пут контролише руски мировни контингент стациониран у региону на период од пет година.
