Хрватска ушла у Шенген и увела евро: Лош тајминг или европска безбедност?

Хрватска је у поноћ увела евро и ушла у Шенген.

Обавеза двојног изражавања цена трајаће до краја 2023. године.

У поноћ је започео период двојног оптицаја, који ће трајати до 14. јануара, а у том периоду приликом готовинских трансакција моћи ће се, уз евро, користити и куна као законско средство плаћања, преноси Индекс.

Хрватска је у поноћ ушла и у Шенген. Укинуте су граничне контроле на копненим и поморским граничним прелазима, а на пролеће ће бити укинуте и на аеродромима.

На граничном прелазу Брегана симболично је подигнута рампа и укључено зелено светло слободног проласка на месту некадашње граничне контроле.

Министар унутрашњих послова Давор Божиновић угостио је на Брегани словеначку министарку Сању Ајановић Ховник, а након кратког састанка, тачно у поноћ истовремено је подигнута рампа с обе стране границе, чиме је омогућен слободни пролаз између две државе.

Пет минута пре поноћи полицијски службеници на Брегани извршили су последњу граничну контролу.

Делегације две земље потом су се упутиле на словеначку страну, на подручје некадашњег граничног прелаза Обрежје, где су начелници полицијских станица и полицијски службеници захвалили једни другима на досадашњој сарадњи, уз симболично уклањање плоча са полицијске зграде у Обрежју.

Лош тајминг

Хрватска се 1. јануара придружује еврозони, постајући 20. чланица једновалутног блока — уз помало незгодан тајминг, пише "Политико".

Како наводе у поруци Хрватској: Није сјајан тренутак да се придружите клубу, јер евро је у јулу пао у односу на амерички долар и остаје слаб упркос томе што је повратио неке позиције последњих месеци. Европска централна банка је у крсташком рату против инфлације , што доводи до успоравања привреде. Зимска рецесија је сада основни сценарио.

Хрватски министар финансија Марко Приморац је оптимиста.

"Сигурни смо да ће се каматне стопе и уопште трошкови задуживања временом повећати", рекао је он за "Политико". 

"Међутим, сигурни смо да би повећање за Хрватску било много мање него да не уђемо у еврозону", сматра Приморац.

Ако је за земљу списак плусева дугачак, онда за саму еврозону користи добијање врхунског студента, пише "Политико". Иако је медитеранска земља попут Италије и Грчке, најзадуженијих чланица блока, Хрватска годинама води фискално конзервативну политику.

Хрватска ће такође добити место за столом Управног савета Европске централне банке и у процесу је ратификације Уговора о Европском механизму за безбедност, надамо се до јануара, рекао је Приморац.

"Када је у питању додатни штит, који ће бити ту уласком у Европски механизам за безбедност, то такође видимо као додатну корист за хрватску економију", рекао је он.

Хрватска, последња земља која је приступила ЕУ пре скоро деценију, постаје прва нова чланица еврозоне откако су три балтичке земље, Естонија, Летонија и Литванија, напустиле своје националне валуте 2011, 2014. и 2015. године.