Црвенкапа и велики зли вук: Урсула фон дер Лајен и обрачун са Долиним убицом

Прича о председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и "великом злом вуку" почела је неколико дана после жетвеног месеца једне топле ноћи у земљи коња у руралној Доњој Саксонији. Нешто после поноћи 1. септембра, сиви вук је ушао у шумски засеок Бургдорф-Беинхорна у потрази за оброком и пронашао га на добро чуваном имању на крају једног од два пута у насељу.

Тридесетогодишња Доли није имала шансе. Њен леш је откривен следећег јутра у дугој трави где је пасла.

То би вероватно било последње што је неко чуо за Доли да место злочина није било само 100 метара удаљено од сеоске куће Фон дер Лајен и да Доли није била омиљени пони председнице Европске комисије.

"Цела породица је ужасно узнемирена вестима", рекла је фон дер Лајен новинарима.

Главни осумњичени је вук "ГВ950м". Месец дана касније стављен је на листу за одстрел. Иако су вукови заштићена врста у Европи, владе дозвољавају њихово елиминисање у посебним околностима.

На питање "Политика" да ли је Долина смрт утицала на одлуку о елиминисању "ГВ950м", портпаролка владе региона Хановер Кристина Кројц рекла је да није.

"Напад на понија госпође фон дер Лајен није био разлог", навела је она и додала да је захтев за уклањање 'ГВ950м' поднет раније, будући да је вук осумњичен за још десетак убистава.

Бивша немачка министарка одбране, успешна јахачица, Фон дер Лајен можда разумљиво није имала превише самилости према вуку али је мало ко очекивао да је увек насмејана Фон дер Лајен заправо вук у овчијој кожи, пише "Политико".

Уместо божићне амнестије за "ГВ950м", бивша немачка министарка одбране посегнула је за великим оружјем, осудивши на смрт не само Долиног убицу већ и читав његов чопор.

У недељама након Долине смрти, Фон дер Лајен је наредила званичницима Комисије да преиспитају правила која стриктно штите вукове у Европи. Крајем новембра позвала је на "дубинску анализу" опасности од вукова након извештаја о повећаним нападима на стоку, посебно у Алпима.

"Било је бројних извештаја о нападима вукова на животиње и повећаном ризику за локално становништво", поручила је она посланицима. "Разумљиво, ова ситуација поставља питања у погођеним регионима о томе да ли је тренутни статус заштите вукова оправдан."

Европски фармери се годинама жале на вукове. Питање је да ли је смртна казна одговор.

Вукови су потпуно нестали у родном региону Фон дер Лајен све док напори за очување дивљих животиња нису довели до њиховог поновног појављивања пре око 15 година.

Од тада је њихово присуство извор сталне напетости. Са око 1.200 вукова који се шуњају широм Немачке, годишњи губици стоке достижу хиљаде грла. Али, чак и са већом популацијом вукова, ови грабљивци ретко лове коње.

"Вук је вук, али је овај одређени вук вероватно научио да је могуће напасти и коње", рекао је Франк Фас, немачки стручњак за вукове, мислећи на "ГВ950м" и додао да је читав случај ипак изузетак од правила.

Иако је Фас рекао да разуме аргументе за елиминисање вука као што је "ГВ950м", лов на животиње (власти ангажују локалне ловце за тај задатак) је лакше најавити него извести. Фас каже да је специјална ограда, иако скупа, боље решење.

"Оно што смо видели у Доњој Саксонији је да када вук буде упуцан, никада није онај прави", рекао је он.

Заиста, "ГВ950м" је живи доказ те чињенице. Власти су га први пут ставиле на своју листу за одстрел 2021. године, али су га скинуле након што је ловац пуцао и убио женку из онога што је постало познато као "Бургдорф чопор".

За сада, "ГВ950м" остаје у бекству. Тренутна награда за његову главу истиче 31. јануара, након чега ће поново бити слободан да лута.

Осим ако му председница ЕК не стане на реп.