"Релативизација" са Љиљаном Смајловић: Гошћа Даница Грујичић

У осмој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је са министарком здравља Даницом Грујичић разговарала о томе зашто је одлучила да подржи СНС након четири деценије успешне каријере, колико васпитање деце у стилу "у Србији нема среће" говори о личним фрустрацијама родитеља, због чега Србија личи на Вијетнам и зашто је убеђена да је здравствена слика нације драстично погоршана због НАТО агресије.

Оно што прво пада у очи ауторки емисије јесте "неосетљивост на критику и застрашивање" Данице Грујичић, која објашњава да увек говори оно што мисли, не уме да лаже и нема разлога да се другачије понаша "јер стручност не могу да ми оспоре".

"Ко су људи који ме нападају? Моја биографија је објављена на сајту владе. Где су њихове биографије, шта су они радили последњих 40 година?"

Баш због стручности, многи су јој замерили улазак у политику, али она сматра да ћутање оставља простор у медијима за бахате и безобразне.

"Мислим да је погрешна прича да у политици морају да успевају само прљави, то је комфор мојих колега, професора универзитета који су се ућутали. Ћутолози никад нису померили ствари напред, увек они који су говорили о проблемима."

Још конкретније, замера јој се што је после толико година у здравству подржала владајући СНС.

"Зато што знам како сам радила до 2010. и чиме сам радила и како радим сада. Зато што су моји пацијенти чекали на зрачење по три месеца, а сада не морају да чекају више од две недеље. Огроман напредак је направљен."

"Овде нема среће" - знак фрустрације

Према подацима Завода за запошљавање у Србији је 1.400 незапослених лекара, а према подацима Лекарске коморе незапослених је преко 4.000: или нису јавили да су се запослили или су негде отишли, али је, тврди министарка, и 1.400 сасвим довољно да се распореде по здравственим станицама.

Истиче да смо "дошли у ситуацију да будемо крезава нација, то што је урађено нпр. према стоматологији је велики злочин, ми васпитавамо ту децу и учимо их да иду у иностранство".

"Ми школујемо кадар за Швајцарску, Немачку, Аустрију, за целу Европу, да ли је то нормално?", пита се Грујичић. 

"Када вас родитељи васпитавају да је боље негде тамо далеко, да овде нема среће, често васпитавајући децу испољавају своје фрустрације и свој неуспех. Друго је када та деца одлазе зато што неће да трпе нечију бахатост, зато што су пуно урадили, не могу да виде себе овде... Мислим да је много више ових из прве групе", оцењује министарка. 

За њу је недопустиво да се ради и у приватној и у државној пракси, јер не можете пацијенту у пет до један рећи: "Ја сад немам времена да вас прегледам, али могу да вас прегледам у приватној пракси у пет поподне". Ипак, додаје да је таквих лекара око 10 одсто.

Нема природног вируса који се тако понаша

Сматра да је потребно вратити поверење у медицину, о чему је, каже, причала и са званичницима СЗО. Тврди да су огромне грешке направљене у време пандемије корона вируса, јер је један причао једно, а други нешто друго. "Било је поштено стати пред светску јавност и рећи: Ово је нова болест, ми о њој не знамо ништа."

С друге стране, одмах је био јако велики број мутација.

"То је евидентно нека врста биолошког оружја. Јер немате природни вирус који се исто понаша на минус и плус 50."

"Да смо се среле 2020. посвађале бисмо се страшно", закључује кроз осмех Љиљана Смајловић и подсећа да су највећи светски ауторитети у медицини тврдили да вирус нема везе са лабораторијом, да би се после испоставило да су улагали у истраживања у Вухану, док је Даница Грујичић од почетка тврдила да је вирус произведен у лабораторији, због чега су је оптуживали да шири теорије завере.

Било је очито да ће се епидемија из Кине проширити по целом свету. "Кад год се човек игра Бога, он добије по носу", оцењује гошћа емисије, али наглашава да су на пандемију боље одговориле оне земље које су имале државно здравство. "И респираторе и лекове је набавила држава, а не приватне болнице."

Ипак, не слаже се са вакцинацијом деце против ковида јер је мРНК технологија сјајна за прављење неких лекова против најтежих болести, укључујући и онколошке, али "једно је кад те лекове дајете некоме ко већ има малигну болест, а друго кад треба ту вакцину да дајете детету".

Породица су мама, тата и деца

Нама треба блискост, а чини ми се да читава цивилизација иде ка отуђењу људи и то је оно што је опасно, тврди Даница Грујичић. Увоз репродуктивног материјала за неколико стотина парова неће угрозити (српску) нацију као такву, изричита је.

За њу су највеће чудо и економски експерти - жене. 

"Ја сматрам највећим економским стручњаком жену која има 40.000-50.000 динара плату, свекра и свекрву у стану, двоје деце, мужа и себе, и треба да преживе са тим износом… Жене имају пуно морално право да одлучују о својој судбини, али моја молба је да не ускраћују себи да буду мајке, јер се све може."

Истиче да је увек за то да се промовише породица: тата, мама и деца, јер је то, како каже, најнормалније.

"У УН се сада доноси одлука да ли постоји више од два пола. Не могу да разумем да цивилизација иде ка негирању нечега што је биолошки евидентно. Постоје мушки и женски пол, постоје и неке разлике међу нама, али то нема никакве везе са полом."

Експериментални полигон НАТО-а

Око 20.000 - 22.000 људи у Србији умре годишње од рака, према званичном регистру, мада министарка мисли да је тај број много већи. Број новооболелих, према незваничној анализи, креће се око 40.000 годишње. 

Велики део тих бројки је последица НАТО бомбардовања, упорна је Грујичић и подсећа да је организација УН за екологију још 1999. говорила о регионалној еколошкој катастрофи, као последици бомбардовања.

"Када погледате агресивност и морталитет тумора, ми, Мађари и Хрвати се смењујемо у броју умрлих од малигних болести. Тумори су постали агресивнији и непредвидиљвији, нешто се десило. Тадашњи метеоролошки услови су произвели да се загађење шири на друге земље."

Наглашава да током НАТО агресије није вођен само нуклеарни рат, већ и хемијски.

"Мислим да је то урађено намерно, били смо експериментални полигон, као Вијетнам. Проблем ове државе је што то није никада систематски испитано. Радници који су рашчишћавали предајник РТС-а код Врања, сви су оболели од канцера, само је један још увек жив, седморо их је умрло. Сви радници из ЕПС-а који су скидали влакна из графитних бомби које су изузетно канцерогене да би ми имали струју сутрадан, сви су помрли, углавном од леукемије. То би сада све морали пешке да доказујете, јер 1999. није било воље."

Још горе од тога је што сва та хемија која је отишла у ваздух није само канцерогена, већ прави одређене генетске промене. Ауторка емисије констатује да је било оних - и још увек их има - који на неки начин "бране осиромашени уранијум", што је, оцењује Смајловић, "најмање симпатичан облик аутошовинизма на овом простору". 

"Било је неких који су причали како осиромашени уранијум служи за бељење зуба. Ови који су причали никад нису лечили онколошке пацијенте и све што су рекли нема никаквог значаја", поручује Грујичић. 

Она додаје да није сама у овом ставу, већ да је увек имала иза себе "праве научнике" који су схватили шта се десило и додаје да ће то доказати кад тад. "Ми морамо да будемо земља која ће тражити забрану производње оружја са осиромашеним уранијумом."

"НАТО је све радио без трунке етике и морала, а њихов изговор је био превенција геноцида – можете мислити...".

Какве везе Нови Сад, Бор, Крагујевац или Панчево имају са Косовом и Метохијом, реторички се пита министарка и каже да је "срамота што нисмо знали за Кошаре, за Паштрик, како су ти клинци бранили – и одбранили земљу".

Штета је што је тада била таква геополитичка ситуација, убеђена сам да су Русија и Кина биле моћне као сада, те агресије не би било, уверена је Даница Грујичић.