Економија

Најважнији економски догађај 2023: Поновно отварање Кине

Магазин "Економист" упозорава да ће очекивани постковид узлет кинеске економије Западу донети нове проблеме
Најважнији економски догађај 2023: Поновно отварање Кинеwww.globallookpress.com © AP Photo/Andy Wong

Строге мере борбе против коронавируса трајале су у Кини дуже него што је било ко у почетку очекивао, да би се затим срушиле брже него што је било ко могао да замисли.

За неколико недеља Кина је са неких од најстрожих ограничења на свету прешла на готово никаква. За становништво у целини, страх од затварања и карантина је нестао. Након периода турбуленције, економска активност ће се вероватно нагло опоравити, а повећана потражња за енергијом и робом ће се осетити широм света, пише "Економист" у великој анализи отварања Кине.

Опоравак ће стићи раније него што су аналитичари очекивали. Многи мисле да ће се период волатилности завршити до краја марта. У том тренутку ће почети опоравак који би требало да јача како година одмиче, наводи магазин.

Џеклин Ронг из банке "Париба" сматра да ће потрошња домаћинстава порасти за око девет одсто у 2023. години, што је велико побољшање у односу на стопу раста из претходне године.

Економске импликације поновног отварања прошириће се и на остатак света. Политика "нула ковида" ограничавала је потражњу за робом и услугама на глобалном нивоу.Током затварања Шангаја у првој половини прошле године, на пример, потражња за нафтом у земљи пала је за 2 милиона барела дневно, за колико је, интересантно, ОПЕК+ смањио производњу нафте.

Опоравак Кине ће подстаћи глобални раст из једноставног разлога што је земља велики део светске економије. Банка ХСБЦ рачуна да би за годину дана, у првом кварталу 2024. године, кинески БДП могао да буде чак 10 одсто већи него што ће бити у прва три проблематична месеца 2023.

Према грубој рачуници "Економиста", Кина која се опоравља могла би да представља две трећине укупног глобалног раста у том периоду.

Временом, међутим, опоравак Кине могао би да има "несрећне" нуспојаве, наводи магазин. У другим великим економијама, централне банке подижу каматне стопе да би сузбиле инфлацију. Ако поновно отварање Кине буде довело до повећања глобалне потражње, а самим тим и непријатног притиска на цене, централне банке на другим местима ће можда морати да реагују пооштравањем монетарне политике како би ублажиле претњу. У таквом сценарију, утицај поновног отварања Кине на остатак света може се показати не у већем расту, већ у вишој инфлацији или повећаним каматним стопама, наводи "Економист".

Најдиректнији канал утицаја Кине је преко сировина. Кина "троши" скоро једну петину светске нафте, преко половине рафинисаног бакра, никла и цинка и више од три петине руде гвожђа.

Већ 4. новембра сама гласина о поновном отварању земље довела је до скока цене бакра за седам одсто до краја дана.

Кад гласине постану реалност, потражња Кине за металима, житарицама и енергентима помоћи ће извозницима сировина, наштетити увозницима и задати још једну главобољу светским централним банкама у њиховој борби против инфлације.

Кинески увоз течног природног гаса (ЛНГ) опао је за око једну петину у првих 11 месеци 2022, у поређењу са истим периодом претходне године. То је омогућило Европи да купује више ЛНГ како би надокнадила губитак руског гаса који је последица санкција Москви. Тако је, пише "Економист", кинеска политика "нула ковида" помогла Европи да се спаси ове зиме.

Аналитичари очекују раст кинеског увоза ЛНГ ове године, на основу уговора које су купци већ потписали и њихове невољности да купују течни гас када су цене високе. Ако се увоз брже опорави, Европа би могла да се нађе у проблему.

Међународна агенција за енергију (ИЕА) је у децембру саставила сценарио на основу кога би кинеска потражња могла да порасте за око четвртину у наредној години, враћајући се на ниво из 2021. године; Русија би у потпуности прекинула довод гаса у Европу; а зима би почела тачно на време.

У таквом сценарију, Европа би се суочила са недостатком од 27 милијарди кубних метара гаса, што је еквивалентно седам одсто годишње потражње, чак и када се узму у обзир њени тренутни напори да повећа снабдевање. ИЕА је зато упозорила да ће Европа, ако се ништа друго не уради, можда бити принуђена да уведе рационализацију.

Утицај кинеског отварања на цену нафте такође може бити значајан. Ако се кинеска економија потпуно опорави 2023. године, постепено ће повећавати увоз сирове нафте током године све док не достигне просек од милион барела дневно, сматра Сони Кумари из банке АНЗ. Ово ће надокнадити смањену потражњу у Европи и Америци, које су у рецесији.

Инвестициони гигант "Голдман Сакс" предвиђа да би повећани апетит Кине могао да подигне цене нафте за око 15 долара по барелу. Цена брент нафте би могла поново да премаши 100 долара у трећем кварталу ове године што би глобалну борбу против инфлације додатно отежало, наводи "Економист".

Агенција Ројтерс преноси, позивајући се на неименоване изворе и документацију, да је Кина издала другу серију увозних квота за сирову нафту за 2023. годину, чиме је укупан број за ову годину повећан за 20 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.

Према документу Министарства трговине, 44 компаније, углавном независне рафинерије, добиле су у овој рунди 111,82 милиона тона увозних квота.

У комбинацији са квотама од 20 милиона тона у 2023. години, које су одобрене 21 рафинерији у октобру, то доводи укупан број за ову годину на 131,82 милиона тона, у односу на 109,03 милиона тона издатих у првој серији за 2022. Друга серија квота за 2022. објављена је у јуну прошле године.

Кина, највећи светски увозник нафте, доделила је квоте за 2023. раније него обично како би подстакла брже отварање после пандемије.

Глобалне референтне вредности за нафтне фјучерсе брент и ВТИ (Вест Тексас интермедијејт) су у понедељак порасле за више од 2 долара по барелу, захваљујући оптимистичким прорачунима будуће потражње горива пошто је Кина укинула своја строга ковид ограничења и отворила границе.

image