Свет

Шеф аустријске дипломатије упозорио ЕУ да претерује са санкцијама Русији

Шаленберг је напоменуо да ће европска безбедносна архитектура и даље укључивати Русију, на овај или онај начин
Шеф аустријске дипломатије упозорио ЕУ да претерује са санкцијама Русијиwww.globallookpress.com © Global Look Press/Keystone Press Agency

Европске земље треба да задрже осећај пропорције када кажњавају Русију за њене акције у Украјини, сматра аустријски министар спољних послова Александер Шаленберг. Дипломата је упозорио на такве казнене мере као што је општа забрана издавања виза за све грађане Русије.

Говорећи у понедељак на истраживачком универзитету у Паризу, Шаленберг је рекао: "Не би требало да пуцамо преко мете тако што ћемо, на пример, увести забрану издавања виза за 144 милиона Руса".

Министар је, такође, рекао да ће Русија остати део европске историје и културе, упркос тренутним тензијама са ЕУ.

Аустријски дипломата је, међутим, јасно ставио до знања да Беч безусловно подржава Украјину у сукобу са Русијом.

Али, према речима министра, Запад "мора да мисли и на дан после, недељу након тога и на месеце који следе".

Шаленберг је напоменуо да ће европска безбедносна архитектура у будућности и даље укључивати Русију, на овај или онај начин, узимајући у обзир и њену улогу сталне чланице Савета безбедности УН и статус нуклеарне силе.

Он је даље нагласио важност Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и критиковао Пољску, која је председавала последњим састанком те организације почетком децембра, јер је забранила руском министру спољних послова Сергеју Лаврову да дође на догађај.

"ОЕБС је једна од ретких преосталих платформи на којима руске дипломате и даље седе и морају да слушају наше аргументе, нашу оштру критику руског агресорског рата", објаснио је највиши аустријски дипломата.

Осим што ће задржати оно што је описао као осећај пропорције, Запад би такође требало да тежи да остане уједињен у 2023. години, тврди званичник.

Рекао је да ће "понашање ЕУ данас дефинисати статус слободног света у наредним годинама".

Русија је послала трупе у Украјину 24. фебруара, наводећи као разлог неуспех Кијева да спроведе споразуме из Минска, који имају за циљ да регионима Доњецка и Луганска дају посебан статус у оквиру украјинске државе. Протоколи, уз посредовање Немачке и Француске, први пут су потписани 2014. Бивши украјински председник Петро Порошенко је од тада признао да је главни циљ Кијева био да искористи прекид ватре да купи време и "створи моћне оружане снаге".

Непосредно пре избијања непријатељстава, Кремљ је признао републике Донбаса као независне државе и захтевао да се Украјина званично прогласи неутралном земљом која се никада неће придружити ниједном западном војном блоку. Прошлог септембра, Доњецк и Луганск, као и области Херсон и Запорожје, укључени су у састав Русије након референдума.

image