Српске дипломатске битке и руска подршка: Случајеви Савета безбедности и Унеска

Писмо тадашњег председника Томислава Николића руском колеги Владимиру Путину и нонпејпер српских дипломата поводом захтева "Kосова" за пријем у Унеско, нашли су се међу документима које су наводно хаковали "Анонимуси"
Српске дипломатске битке и руска подршка: Случајеви Савета безбедности и Унескаwww.globallookpress.com © © Albin Lohr-Jones

Добра вест је што међу документима који су подељени са Твитер налога "Анонимус ТВ" уз претњу највишим српским државним званичницима и опис да се ради о поверљивим државним документима – таквих списа нема.

У више десетина правно-бирократских докумената нашла су се два занимљива која подсећају на дипломатске акције Србије које су тадашњи званичници оценили као велике победе наше земље на том пољу. Ради се о писму тадашњег председника Србије Томислава Николића из 2015. године руском председнику Владимиру Путину поводом гласања у Уједињеним нацијама о британској резолуцији о Сребреници и нонпејперу српских дипломата о неприхватљивости пријема тзв. Косова у Унеско.

Велика Британија предложила је Савету безбедности Уједињених нација да, поводом 20 годишњице злочина у Сребреници, усвоји резолуцију којом се најстроже осуђује злочин геноцида у Сребреници, уз истицање да "прихватање трагичних догађаја у Сребреници као геноцида представља предуслов за помирење", а политички лидери на свим странама се позивају да признају и прихвате чињеницу о доказаним злочинима.

Уочи гласања, тадашњи председник Србије обратио се лично руском председнику и замолио га да употреби свој ауторитет како би онемогућио да у Савет безбедности УН буде уведен нацрт британске резолуције, а ако се то ипак догоди, да руски представник уложи вето.

"Ако овом резолуцијом само један, српски народ буде осуђен за ни мање ни више једини геноцид светских размера, напори Србије, Владе Србије и моји лични да живимо као добре комшије, биће узалудни. Балкан ће бити на ивици новог рата", написао је Николић Путину.

Запитао се у писму и да ли је нормално да Савет безбедности, на основу резолуције, донесе одлуку да читав свет под изразом "геноцид" подразумева само Сребреницу и подсетио да су само у том региону муслиманске снаге убиле 5.000 српских цивила, а да је пола милиона Срба протерано из Хрватске и са Косова и Метохије.

"Како онда за њих тражити правду, ко ће за њих подносити нацрте резолуције СБ УН?", написао је Николић.

На седници Савета безбедности УН руски амбасадор Виталиј Чуркин подигао је руку и уложио вето на британски резолуцију чиме је једна од пет сталних чланица СБ, Русија, спречила усвајање овог документа.

"Британски нацрт оптужује само један народ, такав приступ је политички мотивисан, није легитиман и не служи напретку у БиХ", рекао је тада Чуркин.

После гласања, дипломатски представници Сједињених Америчких Држава и Велике Британије тешким речима оптужили су Русију да својим ветом "понижава жртве" Сребренице.

"Руске акције каљају сећање на све који су убијени у геноциду у Сребреници. Русија ће морати оправдати своје понашање породицама више од 8.000 људи убијених у највећем злочину у Европи од Другог светског рата", изјавио је заменик британског амбасадора при УН Питер Вилсон.

Исте године водила се још једна дипломатска битка у Уједињеним нацијама. Њен исход био је да "Косово" није примљено у чланство у Унеску, организацији УН за образовање, науку и културу, за само три гласа мањка.

Напори српске дипломатије уочи гласања огледају се и у објављивању нонпејпера који је стална Мисија Србије при УН објавила на својој интернет страници. 

У документу се наводи да због члана 25. резолуције СБ УН 1244 захтев тзв. Косова за чланство у Унеску представља озбиљно кршење међународног права.

"У истој резолуцији признаје се суверенитет некадашње Савезне Републике Југославије, а сада Србије, према којој је Косово и Метохија саставни део те државе, под управом Уједињених нација, па због тога што не може бити држава, Косово не испуњава основне услове за чланство у Унеско", наведено је у нонпејперу.

Истакнуто је и да је одбијено чак и објављивање документа о неприхватљивости захтева "Косова" за чланство у Унеску са становишта међународног права, који је српска мисија припремила и тражила да се објави као званични документ.

"Зато што бисмо сви морали да живимо са негативним последицама такве неодговорне одлуке – од кршења међународног права, до судбине српског културног наслеђа у покрајини Косово и Метохија, а које не припада само српском народу, већ представља и део историјског и цивилизацијског наслеђа модерне Европе и света – зато Косово не испуњава критеријуме за чланство у Унеско", закључиле су српске дипломате.

Са 92 државе које су гласале "за", 50 "против" и 29 суздржаних, тзв. Косово није добило потребну двотрећинску већину гласова за пријем у ову организацију, што је тадашњи амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић назвао тријумфом врлине и истине.

Како су главни актери гласања о резолуцији о геноциду у Сребреници, Русија и Велика Британија, гласале у Унеску скоро да и није потребно посебно истицати. Велика Британија била је за пријем "Косова", док је Русија била против.