Мишчевић: Пут Србије до ЕУ води преко Берлина

Министарка за европске интеграције Србије Тања Мишчевић оценила је да је недавна посета америчке делегације Београду "подстицај за нешто што је преостали посао од Бриселског споразума, а то је формирање Заједнице српских општина".

"То није хир Србије, то је насушна потреба Срба, као колективитета, да њихова права буду заштићена", рекла је Мишчевић у разговору за "Дојче веле". 

Наглашавајући да она није укључена у дијалог, Мишчевић ипак додаје да је "Србија увек за разговор и дијалог, али уз врло јасне 'црвене линије': НЕ признавању независности и НЕ чланству у Уједињеним нацијама".

Ипак, пут Србије према Европској унији дефинитивно води преко Берлина, каже министарка. 

Она је оценила да је Берлин "веома заинтересован за Србију, и економски и билатерално - кроз велике инвестиције, огроман број људи који су запослени у немачким компанијама, кроз билатералну помоћ која је годишње дефинитивно највећа када се пореди са свим осталим државама".

"Немачка улаже у Србију управо зато што је види на европском путу и што разуме тај европски пут", каже Мишчевић и додаје да је "Немачка уједно и узор Србији у многим областима – од владавине права и медијских слобода, преко економске снаге и стабилности, па до питања која се односе на зелену транзицију и енергетску диверсификацију".

На питање какви су данас односи Београда и Берлина и да ли су лошији откако је на власти коалиција Социјалдемократа, Зелених и Либерала, министарка одговара да не мисли да су се односи покварили, али указује да питања као што је нпр. дијалог Србије и "Косова" снажно обликују односе Немачке и Србије.

"И то не негативно, напротив", истиче Мишчевић. "Фокус јесте сада на дијалогу, а друге области, реформе, иду иза тога као тема."

Ипак, став Берлина је да Србија не може да постане чланица Европске уније без признања "Косова", рекао је Мануел Сарацин, специјални изасланик Немачке за Западни Балкан. 

"Пред крај процеса нормализације односа, кад Србија одлучи да се придружи ЕУ, признање 'Косова' ће бити део процеса... и то је јасно речено кад је канцелар Олаф Шолц посетио Србију у јуну прошле године", поручио је Сарацин. 

Санкције Русији?

Министарка је нагласила да не би требало заборавити ни нову геостратешку ситуацију насталу због рата у Европи, рата у Украјини, који је такође један од елемената различитог става између Србије и Немачке.

Одговарајући на питање зашто Србија не уведе санкције Русији и тако се усклади са спољном политиком ЕУ, Мишчевић образлаже да је то само један од елемената спољне политике и подсећа да Србија подржава територијални интегритет Украјине и "осуђује руску агресију".

"Уз ЕУ, али и уз друге државе смо стали када је доношен велики број резолуција Генералне скупштине УН, Савета Европе, ОЕБС-а, УНЕСКО-а… Ми ту нисмо неутрални. Ми смо у том сукобу на страни свих оних који врло озбиљно посматрају рат у Украјини, као опасност за безбедност Европе", каже Мишчевић.

"Ми смо се и овде у Берлину суочили с тим критикама и објашњавали да постоје разлози (за неувођење санкција) везани за дијалог, за потпуну зависност од руског гаса и нафте. (…) И трећа важна ствар, то је тај емотивни став грађана који добро знају шта значи бити под санкцијама", додала је министарка.