РТ Балкан истражује: Да ли Србију може да заштити 5.000 будућих специјалаца

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће на Дан државности 15. фебруара издати наредбу као врховни командант, а начелник Генералштаба Милан Мојсиловић расписати конкурс за пријем младих момака и девојака у специјалне јединице Војске Србије, до 5.000 људи.

С обзиром на време и окружење у коме живимо, као и искуство с НАТО агресијом и потоњим реформама српске војске које су је, како је својевремено исправно примећено, готово свеле на ниво ловачког удружења, реч је о кораку у пожељном правцу коме нико добронамеран не може да приговори, нужном али не и довољном да би Војска Србије била гарант мира и одвраћања сваке, евентуалне, агресије.

Први командант 72. бригаде за специјалне операције генерал Милорад Ступар за РТ Балкан каже да специјалне снаге у овом тренутку броје између 1.600 и 1.700 људи. Некада смо, наводи, имали корпус специјалних снага који је био другачијег типа, а та искуства ће бити основа за формирање нових јединица. 

"Председник Србије Александар Вучић је, у улози врховног команданта, после реферисања стања војске по функционалним и оперативним задацима издао задатке војсци и Министарству одбране за 2023. годину. Један од тих задатака је формирање организационог састава специјалних снага од 5.000 припадника", истиче Ступар.

Он напомиње да то није наредба да до Сретења морамо имати 5.000 специјалаца, већ стварање таквих снага. Истиче да је то новина за нашу армију, али и подсећа да су председник Србије и министар одбране Милош Вучевић нагласили да ће се и даље развијати и други видови и родови војске.

"За војску то значи да начелник Генералштаба и министар одбране прво морају да сагледају оптималну формацију специјалних снага на основу искустава, дејстава у Сирији, Авганистану, отпору НАТО агресији...", додаје Ступар.

Ригорозна обука будућих специјалаца

Каже да би формације највероватније могле да се састоје од мартовске генерације добровољаца и оних који су војску одслужили раније, а нису старији од 25 година.

Да специјалац не може бити свако показује и сам процес формирања јединица, опсежне контроле и озбиљне обуке кандидата.

Након конкурса, објашњава Ступар, долази на ред такозвани пријем, када кандидати пролазе кроз безбедноносну проверу и посебан лекарски преглед. Потом следи разговор са њима, како би се проценило због чега желе да буду специјалци.

"После тога, на реду је такозвана селективна обука, која траје око десет недеља, то за сада није званично. У фази дисквалификације, одређеним законским методама, раде се нормирани тестови како би се видело да ли тај човек, поред жеље да буде специјалац, заиста то може и да постане", прецизира Ступар.

Затим, фаза квалификације, то јест фаза специјалистичке обуке – примера ради, у 72. бригади за специјалне операције она траје 72 радна дана.

Дакле, војник постаје специјалац тек након што прође основну обуку за војника, конкурс, селективну обуку, фазу обуке за специјалца – тада се потписује уговор и он добија формацијско место специјалца.

Ту се, међутим, не завршава обука.

"Обука траје све док је тај војник у специјалним јединицама. Бирају се појединци који се шаљу на напредне курсеве, како у земљи, тако и у војске страних држава. То су будући инструктори, који ће радити са новим регрутима и кандидатима за специјалне снаге. Није специјалац воћка па да је уберете на дрвету, он се прави", објашњава наш саговорник.

"Знања која специјалци стичу опасна у миру"

Председник Србије саопштио је да ће основна плата специјалаца бити већа од 200.000 динара, а са свим дежурствима и прековременим радом ићи ће чак и до 320.000 динара месечно. Међутим, Ступар напомиње да плата није довољна, већ да специјалац мора имати способност и жељу да се бави тим послом.

"Ти људи морају бити одани држави, морају бити безбедносно чисти јер су знања која стичу опасна у миру. Од снајпериста па до оних који рукују са експолозивима и слично. То су опасна занимања, зато се и води евиденција ко је све прошао курсеве", напомиње Ступар и подсећа на мото 72. бригаде – "Кад нико не може и не сме, само је једна 72, која увек може и сме".

Професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, прецизира да бројка од 5.000 људи значи да је у питању допуна већ постојећих јединица, те да би око 3.500 нових људи требало да се придружи специјалним јединицама.

Каже да овакав приступ специјалним снагама представља нови однос према војсци и њеним јединицама.

"Сигурно је кроз неке симулације у Војсци и Министарству одбране дошло до тог потребног броја специјалаца. Војска Србије баштини традицију још од походног војевања, четничких јединица и њиховог доприноса у Балканским ратовима, Првом светском рату... У томе је Србија предњачила у свету и наравно да се, у тој дугој историји, и на основу искустава из савремених ратова, јасно види на који начин, веома брзо, можемо увећати борбене могућности војске за извршавање различитих задатака у функцији заштите виталних националних интереса Србије", наводи Ковач.

Ништа без обавезног војног рока

Међутим, оцењује да се са решавањем проблема специјалних јединица неће решити проблем Србије, све док се не настави са служењем редовног војног рока и модернизује мирнодопска и ратна организација Војске Србије.

"Не може Србија да заштити себе допуном до 5.000 специјалаца, то је такорећи способност која је потребна за мирнодопске задатке, гушење оружане побуне, борбу против тероризма и за извршавање специфичних задатака у рату. Ниједна специјална организација у војсци не може да одбрани земљу, већ да учествује са другим јединицама и снагама одбране", појашњава Ковач.

Без наставка служења војног рока и обнове ратне војске млађим годиштима не може се говорити о јачању система одбране, прецизира наш саговорник. "Ово је само један од сегмената, а без наставка служења војног рока то неће значити пуно за укупну одбрамбену моћ Србије."

Каже да у свету не постоји војно неутрална држава која нема обавезно служење војног рока, и да је Србија, у том смислу, специфична јер мисли да војну неутралност може очувати са професионалном војском, што је, поручује, немогуће. Њена ратна војска је попуњена све више старијим годиштима, додаје Ковач.

Када је реч о структури војске, сматра да се неће нарушавати већ постојећа, а пре свега 72. бригада за специјалне операције и 63. падобранска бригада.

"Мислим да ће се радити првенствено о допуни састава те две јединице, али у мањем обиму, а већи део за потпуно новоформиране специјалне јединице. Незахвално је да прогнозирам да ли ће бити још две или три јединице ранга специјалне бригаде и где ће оне бити лоциране, али претпостављам да ће се радити о новим специјалним снагама које ће бити лоциране у разичитим градовима Србије", каже наш саговорник.

Оцењује да ће локација јединица бити опредељена према вероватним правцима употребе и да не би требало да буду стациониране само у Београду и другим великим градовима.

"Верујем да део јужне и југозападне Србије где је велики одзив на конкурсе, може бити и простор за будућу локацију тих нових специјалних јединица", рекао је Ковач.

Према његовом мишљењу, проблематично је то што се у медијима унапред спекулише о томе колика ће бити плата нових специјалаца јер може доћи до нежељених последица у самој Војсци, у смислу другачијег статуса других кадрова у Војсци који су јој и те како неопходни у родовским и јединицама служби.

"Није добро да разлика у примањима буде два до три пута већа у корист припадника специјалних јединица. Ако такав предлог остане, то ће се сигурно испољити као лоше решење. И раније су специјалци имали извесне додатке, некад мање, некад веће, али никада толико да један војник специјалац има далеко већу плату него старешина највишег ранга у некој родовској или видовској јединици", напомиње Ковач.

Каже да је висока зарада добар начин да се привуку млади људи, али да би то могло да угрози међусобне унутрашње односе у Војсци Србије, у смислу неравноправне расподеле надлежности и примања.

Поред специјалаца, напомиње, војсци су изузетно битни и други родови, у артиљерији, ваздухопловству и другим јединицама.

Ко може да постане специјалац

Када је реч о томе ко ће моћи да се пријави за конкурс за специјалне јединице, сматра да ће то право имати људи и из система и изван њега.

"Без обзира да ли је младић тренутно запослен у цивилству, а жели у Војску Србије или ради у другој јединици, битно је да су то људи који пролазе оштру селекцију и припадају првој категорији по здравственом прегледу и психофизичким способностима. Верујем да ће се на тај начин повећавати број људи у Војсци, а и попуњавати њихова упражњена места."

Подсећа да је у Југословенској народној армији једно време дат примат специјалним јединицама, "нажалост касно, када је већ дошло до распада земље".

После тога је та идеја била заступљена у Војсци Савезне Републике Југославије, када је постојао Корпус специјалних снага. Он је расформиран и остале су две специјалне бригаде, као и јединице о којима се не говори а које такође пролазе програм специфичне обуке за специјалце - извиђачке јединице у бригадама, обично ранга батаљона. И они пролазе оштру селекцију и сличну обуку.

Када је реч о броју припадника специјалних снага, истиче да се бројчано може видети постепен пад.

"Донедавно су 63. и 72. бригада биле обједињене у једну специјалну бригаду, и тек пре неколико година поново је враћено пређашње решење да имамо две одвојене. Ја се надам да ће се, поред те две, формирати још две специјалне бригаде. Добро би било да понесу традиционална имена из српске војске, која су присутна у националној историји борбе за слободу. Могу понети и име знаменитих личности тог времена. Под којим називом, локацијом ће бити основане нове специјалне јединице, то је нешто што ћемо видети у наредном периоду", казао је Ковач.

Задаци специјалних јединица

Ковач упозорава да многе државе, а посебно мање, праве грешке па специјалне јединице употребљавају као на пример пешадијске, што је, напомиње, штета јер је у њих уложено пуно новца и имају специфичне и далеко веће способности.

"Специјалне јединице свуда у свету извршавају специфичне задатке за које је потребна посебна обука и припремљеност и те категорије кадра су у свакој војсци цењене, не 'троше се' за 'обичне' задатке које и други војници могу да извршавају", прецизира Ковач.

Говорећи какви задаци су у питању, Ковач наводи да је у питању извршавање специјалних задатака у тактичкој оперативној дубини непријатеља, борба против њихових специјалних снага, као и борба против терориста и оружане побуне. "Велики је фонд специфичних задатака у оружаној борби или рату за које се специјалне јединице припремају кроз вежбе и програме обука", закључио је Ковач.