Магазин
"Олуја" - прва антиратна драма која после 28 година говори о злочинима
"Много је времена требало да се српски политичари одваже на тако нешто и да дају подршку, јер без подршке филм не би могао ни да се направи", каже за РТ Балкан Александар Павић, политички аналитичар. Након премијере филма "Олуја", стижу очекиване реакције медија, стручних лица, а ускоро и публике.
Драму о једном од највећих злочина над Србима, редитељ Милош Радуновић испричао је кроз судбине обичних људи. Како би написао сценарио, редитељ је интервјуисао преко 30 особа које су преживеле "Олују", приказавши живот четири породице.
Након премијере филма "Олуја", а пред излазак овог остварења у биоскопске сале, у медијима се појавила дискусија о томе да ли је овај филм био потребан у овом тренутку. Александар Павић, политички аналитичар за РТ Балкан говори о значају овог филма.
Шта мислите које је значење филма у овом тренутку? Зашто је тек сада ова прича екранизована, после 30 година?
"То је јако добро питање зашто. Многе ствари чекају у Србији да буду екранизоване као и "Дара из Јасеновца". Једноставно много је времена требало да се превазђе ова, прозападна мантра и прозападни наратив у нашим медијима и медијском простору, да се направи простор за српску причу и српска страдања. А мислим и да је много времена требало и да се српски политичари одваже на тако нешто, да дају подршку. Без подршке политике не би могао ни да се сними. И трећа ствар, наравно због тога што односи са Западом нису мед и млеко, као што су били до пре коју годину, бар су тако могли да се представе. Сада је Запад овде искључиво у функцији притисака, ултиматума, уцена, и онда је лакше одупредити се њиховим притисцима и радити нешто што се им се не свиђа. Много лакше него пре коју годину, кад је могла да се прода прича да - само што нисмо ушли у ЕУ."
Неки медији мисле да се овим филмом покреће распиривање мржње, да се копа по старим ранама, шта ви мислите о томе?
"То су титоистички медији, из Брозове кухиње. То је исти медијски приступ као током СФРЈ, где је у име 'братства и јединства' требало заборавити на праве истинске злочине који су се десили против српског народа. Зато нам се и десила 91., 92., 95. и 99. година. Зато што смо прихватили тај вештачки и присиљени заборав злочина који су учињени против нас. И такви медији се понашају сад претежно као окупаторски медији, они су у функцији опет - слаба Србија, јака Југославија или јак Екс-Ју простор. Значи опет Срби треба да забораве нова етничка чишћења, нове покушаје геноцида, зарад мира у кући. И то је искључиво у тој функцији. То што они говоре то је чист спин и то је чак безобразлук. То је пљување по српским жртвама, потпуно непоштовање српских жртава је то што ти медији сад наступају на такав начин."
За који догађај сматрате да би следећи могао да буде екранизован?
"Има толико тога што би могло. Филм о "Бљеску" на пример, па до убиства сватова на Башчаршији и шта је то произвело и ко иза тога стоји, па до лажи у Рачку."
