РТ Балкан истражује: Руси основали више од 4.000 фирми у Србији

Од западног увођења санкција Русији, више од 140.000 држављана Русије за свој привремени дом одабрало је Србију. До почетка ове године Руси су основали 969 привредних друштава и 3.244 предузетничких радњи, подаци су Агенције за привредне регистре (АПР).

То значи да је сваки 33. отворио фирму на територији Републике Србије.

РТ Балкан је истраживао процедуре кроз које странци пролазе приликом започињања нових пословних подухвата, изазова са којима се суочавају, али и бенефитима по домаћу економију.

"Највећи број привредних друштава и предузетника, чији су оснивачи правна и физичка лица из Руске Федерације, који су започели или наставили пословање у 2022. години, имају регистровану претежну делатност рачунарско програмирање, консултантске активности у вези са пословањем и осталим управљањем, консултантске делатности и остале услуге у области информационе технологије, специјализоване дизајнерске делатности, делатност рекламних агенција, трговина на велико", саопштили су из АПР.

На питање где је, поред Београда, највећи број отворених компанија, кажу да су Руси седишта регистровали у Новом Саду, Нишу, Лозници…

Адвокат Дане Жигић из Новог Сада каже да имају пуно странаца за клијенте, пре свега Русе, Французе, Финце, Американце и друге.

"Руси, конкретно, долазе јер не могу да наплате услуге, имају проблем јер им је ЕУ блокирала наплату, па трагају за могућношћу да код нас обезбеде платни промет. Некима је то начин да реше боравишне визе за дужи боравак у Србији", објашњава адвокат.

Прво што је важно разјаснити свим клијентима је, како каже, разлику између предузетника и Друштва са ограниченом одговорношћу.

"Према нашем закону, предузетник је физичко лице и углавном се региструје као предузетничка радња, то су углавном занатлије - док ДОО или ЛТД подразумева нешто дужи поступак оснивања, намењен је и физичким и правним лицима, има већу одговорност али и веће казне, комплексније је. Да би се основао ДОО, свако страно и физичко правно лице, пред нашим законом је домаће правно лице. У ову категорију спадају ИТ фирме, што је најчешће случај код руских држављанина", открива Жигић.

Каже да им се странци углавном јављају како би заобишли језичке баријере, непознавање закона и бирократских процедура.

"Услуга оснивања обухвата комплетан оснивачки акт или Уговор о оснивању, регистрацију удела за једног или више оснивача, ОП образац, именовање директора фирме, помоћ при избору имена и провера дозвољености назива фирме. Затим у услугу спада додељивање шифре делатности фирме, преузимање решења из Агенције за привредне регистре са ПИБ-ом и матичним бројем и отварање текућег рачуна у банци. Такође, помажемо и при избору књиговође, али и код пријаве почетка рада код надлежне пореске управе и прављење печата", разјашњава он све недомице са којима се суочавају нови предузетници из Русије.

Каже да им је потребан само пасош, оснивачки улог од минимум 100 динара и седиште фирме.

"Трошкови које ће имати су адвокатски, таксе АПР-у и јавном бележнику, израда печата, услуге књиговође, закуп пословног простора, а касније порез и доприносе за запослене, 60 одсто за запослене и 80 за оснивача", набраја адвокат, који каже да ће одређени број руских држављана остати у Србији, те да ће компаније расти и мораће да запошљавају додатно раднике.

Један од оних који је прошао читаву ову процедуру је Станислав Мустивиј, који је у Новом Саду регистровао компанију за развој софтвера.

"Фирма је отворена у јуну 2022. године и сам поступак није био ништа тежи него било где у Русији. Посао иде добро, задовољан сам. На крају године имали смо око 40 запослених људи", наводи Станислав.

Наглашава да Србија пружа добре услове за програмере софтвера и да је веома потцењена земља. 

"Међу руским туристима, на пример, популарна је Чешка, мада ми се Србија више допала. Србија привлачи сличним језиком и културом која је блиска нашој, добрим односом локалног становништва. Нови Сад је веома сличан мом родном граду Тверу, зато сам га и одабрао за живот и рад", каже ИТ-евац и додаје да му се једино не свиђа што током ове зиме снега скоро да није било.

Економиста Милан Ковачевић за РТ Балкан истиче да мисли да ће се број руских предузетника још повећати.

"То је за Србију јако добро, самозапослени предузетници доносе приходе, троше овде, плаћају доприносе, пензионо, порез на добит или порез на додату вредност, а све то доприноси привредном расту и користи нашем буџету. Неки од њих ће се определити и за трајнији боравак, а све то зависиће од неколико фактора као што су здравство, просвета, инфрасруктура, квалитет ваздуха...", објашњава Ковачевић.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж примећује да су Београд, али и Нови Сад, Крагујевац и Ниш већ доказани као добра места за живот.

"За време короне, када је много ИТ-еваца из целог света дошло у Србију због либералнијих мера, остали су две године. После су се многи вратили јер су имали неке контакте, развили су пословну мрежу, нову причу и нови живот. То је погурало ИТ бизнис код нас. Тај сектор бележи бум последњих неколико година и сада се опет показало да смо добро тло за долазак људи из целог света, Америке, Немачке, Швајцарске, па ево сад из Русије. То се осети и по потражњи некретнина", прича Чадеж и додаје да верује да ће и многи Руси остати у Србији.