Србија и Балкан

Лим, убијање реке с предумишљајем (ФОТО, ВИДЕО)

Из Лима, код села Друглићи близу Прибоја, комуналци свакодневно изваде 500 кубика смећа, а оно и даље пристиже низ реку, из Црне Горе, са десетина дивљих депонија низ ток Лима кроз Србију
Лим, убијање реке с предумишљајем (ФОТО, ВИДЕО)© Еколошко удружење Јатреб из Прибоја

Жалосно ових дана, после великих поплава изгледају обале Лима од Бијелог Поља у Црној Гори, па поред Бродарева у Србији и даље према Залугу, Ивању, Пријепољу, Бистрици, Прибоју.

И није то тако само сад, само ове зиме, тако је годинима, деценијама уназад, а најстрашније је када низ реку наиђе велика вода па се брзо повуче, а на обалама остану језиве, аветињске слике дрвећа "окићеног" најлонским кесама, обале посуте флашама, фрижидерима, шпоретима, лешевима животиња, аутомобилским гумама...

На њивама, у двориштима кућа фамилије Гојак у Залугу код Пријепоља слике остале после поплаве су као из филмова страве и ужаса. Воћњаци, куће, дворишта, све је затрпано пластиком, тонама отпада, кад дуне ветар, кесе са грана дрвећа вијоре као неке тужне заставе наше срамоте.  

"Лим тако, годинама остаје лице и наличје наше страмоте, наше, људске, бахатости, наше бруке. Шта ћемо, ако се не опаметимо, оставити деци, унуцима? Јесу ли наши преци оставили нама реку да је овако бесрамно загадимо, упропастимо, претворимо је у покретну депонију", слежу ових дана раменима и причају људи на обалама реке поред Пријепоља и Бистрице.

Код бране хидроелектране Потпећ близу Прибоја, где је преко језера испод села Друглићи постављена велика ланчаница која зауставља смеће, радници са великим машинама сваког дана изваде из воде и напуне и по 25 камиона, 400 – 500 кубика  разног смећа и одвезу у сабирну станицу у Бистрици а затим на велику регионалну депонију у Дубоком код Ужица. И то је џаба. Више смећа стиже низ реку него што може да се покупи и одвезе.

"У децембру прошле године пуном паром радили смо 13 дана, сваког дана са реке је одвожено и до 25 камиона смећа, па рачунајте колико је то. Од 4. јануара радимо готово непрекидно, сваког дана се са воде покупи и по 500 кубних метара смећа, а оно стиже и стиже и крај се не види. Сад кад би стао прилив смећа низ реку имали бисмо посла још пуних седам дана, али оно и даље пристиже", прича данас Синиша Лаковић, председник Еколошког удружења "Јастреб" из Прибоја.

По његовој рачуници, за непуних годину и по, од септембра 2021. године када је постављена ланчаница преко Потпећког језера на Лиму код села Друглићи само са овог места покупљено је, и на депонију у Дубоком, одвезено најмање 15.000 кубних метара смећа. Сем овог, низ реку стиже и огромна количина дрвета које се одваја на страну и које користи топлана у Прибоју.

Лаковићу је, каже, много лакше да наброји шта све стиже низ реку, него, шта не стиже.

"Шпорети, фрижидери, замрзивачи, остала бела техника, лешине угинулих домаћих животиња, крава, оваца, свиња, има ту и много ауто-отпада, браника, гума, аутомобилске пластике, резервоара од горива, одеће, обуће, кеса... Ух, чега се све за ово година нисам нагледао на Лиму", прича Лаковић.

Са огромне дивље депоније која се налази недалеко од Бијелог Поља, крај самог Лима, хиљаде тона смећа стижу до велике ланчанице на 2,5 километара од брене ХЕ "Потпећ", кад су овако велике воде, за шест од седам сати. Успут река покупи отпад са десетина, стотина дивљих депонија које се налазе поред самих обала и то су из године у годину мучне слике које се понављају, и то је једино што је извесно. Истина је да је прошле године, само на подручју општине Бијело Поље, са више од 50 дивљих депонија уклоњено 1.500 кубних метара смећа, али, то је као кап у мору. Све оно што се са обала  уклони, брзо се "надокнади".  

Ових дана, средствима из једног од ИПА пројеката, програма пограничне сарадње, Општина Бијело Поље набавиће и поставити две баријере за хватање отпада на реци Лим које ће бити постављене на горњем и доњем сливу реке кроз ову општину. У Србији, општина Прибој набавиће катамаран и додатну опрему са сакупљање смећа на води.

Страшне слике са Лима, са саме реке, из приобаља, сви ових дана виде. Како толике количине смећа утичу на подводни биљни, животињски свет, неких већих истраживања нема. Еколози једино констатују да је Потпећко језеро неким чудом пуно рибе, и да томе сведочи и чињеница да је из године у годину на води све више корморана који лове рибу.

И Синиша Лаковић, председник Еколошког удружења "Јатреб" из Прибоја каже да су најтеже слике које гледа оне кад се повуче вода после поплава а врбаци поред реке остану затрпани аутомобилским гумама, флашама, шопретима, бурадима од нафте, бензина, дрвеће "закићено" кесама које после данима стоје као аветињски споменици наше неодговорни и нашег безобразлука.

"А, шта учинити? Присталица сам теорије да је кажњавање најефикаснији вид борбе против оних који праве дивље депоније, који одлажу смеће крај река, који отпад бацају где стигну. Знам да је у САД, рецимо, та мера дала одличне резултате. Тамо људе ухваћене у прекршају новчано казне, папрено, следећи пут казна је дупло већа, па следећи још дупло већа, а казне прати и обавезан друштвено-корисни рад, рад на чишћењу природе, сакупљању отпада. Са друге стране, 30 година пропустили смо  у едукацији младих генерација, сад то треба наставити, почети од вртића, али, требаће године да се генерације поново науче шта значи чувати природу и шта ћемо када останемо без овога што имамо", каже Лаковић.

Ово еко удружење оргнаизује за летњих месеци и рафтинг туре низ Лим од манастира Куманица према Пријепољу.

"Најтеже нам је да страницма који су често наши гости објаснимо откуд толико смећа по врбацима около, са чиме су то ‘закићене‘ гране дрвећа, откуд толико мајица, јакни, џемпера по гранама у природи која би без тог смећа била предивна", каже Лаковић.

Не стиже смеће низ Лим само из Црне Горе. И око самог Пријепоља, по потоцима, крај речица, на све стране су десетине и десетине дивљих депонија са којих бујице купе смеће и носе ка Лиму.

Владимир Малешић из Пријепоља, заљубљеник у велику реку, риболовац, прича како годинама већ, после поплава гледа страшне слике у приобаљу.

"Лим је пре који дан био већи него 2010. године када су забележене велике поплаве. Био сам јуче, данас, по насељима која су била поплављена и оно што сам тамо видео је страшно. Малињаци, засади купине, воћњаци све је затрпано смећем, стабла јабука, крушака, шљива ‘закићена‘ кесама, најлонима, њиве затрпане разним смећем, чега ту све нема, језиво. Не знам како ће људи успети да очисте сву ту силну пластику, се те кесе по гранама", прича Владимир.

Он је, наставља, у једно већ одавно сигуран.

"Генерације које ће доћи иза нас стидеће се својих предака, онога што смо ми радили. Једноставно, дотакли смо дно. Кад човек сад оде у врбаке поред Лима у та некад дивна места за одмор, предах, може само да седне на неки шпорет који је донела вода и да плаче. Можемо ми да причамо о кривици државе, о несређеном систему, али, оно смеће које плива низ Лим ових дана ми смо бацили на дивље депоније, ми смо изнели из својих кућа, оставили у природи без икакве одговорности", каже Владимир.

Низ Лим би, вели Малешић, ових дана стизало много више смећа да поплавни таласи низ реку нису у новембру и децембру, "срећом", покупили део смећа са приобаља и тада однели низ Лим. Овако, сад Лим носи само оно што се у приобаљу накупило од новембра и децембра до ових дана.

"Једино што остаје упитно јесте наша савест, свест нас који живимо на обалама, чија ће деца, унуци овде живети, свест сваког од наших комшија, узводно, низводно, хоћемо ли једном престати да сваки поток, сваку речицу, свако проширење крај Лима претварамо у депонију. Боли ли нас душа кад видимо овакву реку и хоћемо ли нешто тим поводом предузети", кажу Пријепољци са обала Лима.

image