Свет
ЕУ више неће бити иста? Европски конзервативци желе да се удруже са италијанском премијерком
После "Катаргејта" који је жестоко уздрмао поверење у европске институције, сада се појавила нова "претња" бриселском поретку
Док европски социјалисти покушавају да се саставе после скандала око Катара, главни конзервативци континента планирају да удруже снаге са политичарима тврде деснице за које се надају да ће им помоћи да наредних година остану на власти у Бриселу, пише "Политико" и додаје да нико није важнији за њихове планове од италијанске премијерке Ђорђе Мелони.
Избори за Европски парламент очекују се 2024. године и ЕУ политичари брзо су заборавили своје згражавање над ставовима 46-годишње Мелони. Последњих месеци, највиши конзервативци, укључујући председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен, шефа Европске народне партије (ЕПП) Манфреда Вебера и председницу Европског парламента Роберту Метсолу, провели су сате, колективно, у састанцима један на један са италијанском премијерком, махом у Риму.
Идеја је, кажу европским конзервативци и људи из премијеркиног окружења, да се Мелони доведе у десничарски савез који би имао довољно утицаја у Парламенту и Европском савету да одмери номинације на највишим пословима у ЕУ и делимично надокнади губитак немачке канцеларке Ангеле Меркел из конзервативног табора, пише "Политико".
Ако им то пође за руком, већина највиших послова у кључним институцијама ЕУ - од председника Комисије до шефа Европског савета, од руководства Европског парламента до шефа дипломатског одељења ЕУ - биће у њиховим рукама.
ЕПП – кровна група политичких партија десног центра, од демохришћана бивше немачке канцеларке Ангел Меркел до "Форца Италија" бившег италијанског премијера Силвија Берлусконија – традиционално је играла велику улогу у политици ЕУ.
Упркос одласку Меркелове, њеног најмоћнијег члана, партија и даље контролише Комисију и парламент, где је највећа снага, дели власт са социјалистима, али и, у зависности од проблема, са либералном групом Ренев и Зеленима, пише бриселски портал "Политико".
Мелони је, с друге стране, председница Европских конзервативаца и реформиста (ЕЦР). Основана 2009. године, ЕЦР је више десничарска од ЕПП и укључује странке као што су екстремно десничарске "Шведске демократе", шпански "Вокс" и странку Ђорђе Мелони "Браћа Италије".
Док ЕПП трпи губитке, ЕЦР расте. За етаблиранију странку, прихватање "почетника" је прилика да поврати део моћи која је нестала. Али, пише "Политико", представља и ризик гушења центристичког вођства.
За сада, водеће фигуре ЕПП не делују забринуто. Томе доприноси и чињеница да је савез између ЕЦР-а и ЕПП већ стварност у Италији и, до неке мере, у Шведској. Коалициону владу Италије чине странка Ђорђе Мелони, "Форца Италија", као и "Лига" Матеа Салвинија. Конзервативни шведски премијер Улф Кристерсон влада уз подршку "Шведских демократа. У Чешкој, премијер близак ЕЦР-у, Петр Фијала влада уз подршку две ЕПП странке.
На питање о евентуалном удруживању са Ђорђом Мелони, генерални секретар ЕПП Танасис Баколас рекао је за "Политико" да је "отвореног ума". "Желим да повећам свој шатор… Не разумем зашто не могу да играм ову политичку игру као што се игра у свакој другој земљи."
Каква год била природа било каквог савеза, једно је јасно, пише "Политико": у Италији, Мелони је у великој мери на возачком месту. И иако ће ово бити тешко поновити на нивоу ЕУ, где се очекује да ЕПП остане јача од ЕЦР, њено кретање ка центру има за циљ да промени природу ЕУ.
Пре било каквог договора са Мелони, европски конзервативци кажу да су одлучни да осигурају да су ставови италијанске премијерке у складу са ЕУ када је реч о сукобу у Украјини и мигрантима.
Док је Украјина "мањи" проблем, мигранти су озбиљан.
ЕУ се припрема за нове таласе миграната у наредним месецима, усред спорних планова за реформу правила о азилу која би формализовала начин на који се штите спољне границе блока и како се мигранти који уђу распоређују међу земљама.
Ако се Мелони разиђе са лидерима ЕПП-а по питању миграција, то би могло да "минира" њихове добро осмишљене планове за савез. Такође постоји забринутост због чињенице да она припада тврдо десничарској странци, "Браћи Италије", која је превише "десничарска" за бриселски укус када је реч о правима ЛГБТ заједнице или блискости са европским "енфант териблом" (enfant terrible), мађарским премијером Виктором Орбаном.
Отуда интензивни напори конзервативних лидера да проведу време са њом уочи скупа Савета ЕУ у Бриселу 9. и 10. фебруара.
Крај ЕУ какву познајемо?
Главно питање је да ли би подршка личности из ЕЦР-а као што је Мелони била довољна да консолидује моћ деснице у Бриселу - или ће морати да гледају даље. У парламенту, чак и са странком Ђорђе Мелони, ЕПП и даље не би имала већину, показују пројекције "Политика".
Десничарском блоку би била потребна шира подршка — на пример центристичке партије Емануела Макрона "Препород" иако су из странке француског председника поручили да ће се "увек борити за проевропску коалицију".
У сваком случају, управљање тако широким савезом могло би се показати као изазов. Односи између италијанске и француске владе затегнути су после свађе око брода пуног миграната коме је Мелони одбила да да дозволу да пристане у Италији.
Ипак, постоје показатељи да се ситуација смирује након прошлонедељног телефонског разговора између Макрона и Мелони.
И Мелони би могла да "профитира" сарадњом са ЕПП, пише "Политико". Са рекордним јавним дугом, Италији је потребна она врста подршке ЕУ коју би везање могло да понуди. Бити јака у Риму и слаба у Бриселу за њу би "могла да буде смртоносна комбинација", сматра италијански политички аналитичар Mарко Дамилано.
