Криве Русију да користи Интерпол за политичке прогоне, а заборављају на Асанжову "црвену потерницу"

Међународна полицијска организација, позивају аутори "Политика", требало би да суспендује Москву
Криве Русију да користи Интерпол за политичке прогоне, а заборављају на Асанжову "црвену потерницу"© Scott Olson/Getty Images

Русија би требало да буде суспендована из Интерпола, сматрају лондонски адвокат  за међународно право Бен Кит и виши научни сарадник у Тачеровом центру за слободу Тед Р. Бромунд у ауторском тексту за "Политико", и додају да "ауторитарни режими попут Русије и Кине" ову међународну организацију злоупотребљавају како би прогонили своје неистомишљенике.

Они тврде да је Интерпол у сукобу са Украјином недвосмислено изабрао страну - и то руску, па је зато постао оруђе за "злостављање непријатеља Путиновог режима".

Прошлогодишњи предлог САД, Велике Британије и других савезника Украјине да се Москва искључи из ове организације, како подсећају, није прошао, јер Интерпол, "због страха да не разводни свој глобални утицај" жели да избегне осипање чланства, па тако "тврди да у његовом Уставу не постоји одредба о суспензији".

"Држава може добити дуготрајну суспензију, ако то одобри извршни комитет Интерпола. Нажалост, тим комитетом тренутно доминирају аутократије и они који злоупотребљавају Интерпол. Мало је вероватно да ће Уједињени Арапски Емирати, Кина, Египат и Турска због злоупотреба гласати за суспендовање једног од својих другова", наводе двојица аутора.

Они тврде да Интерпол меша неутралност и системску злоупотребу, па тако "редовно дозвољава да се лажне оптужбе о превари или лажни наводи о обичним злочинима користе за напад на политичке или пословне противнике".

"Режими попут руског и кинеског не признају разлику између обичних злочина и политичких преступа – разлику на којој се заснива Интерпол. Тако се Интерпол, по речима Путиновог критичара и главне мете руског Интерпола Била Браудера 'понаша као рука злочиначког режима који иде на своје непријатеље'", истичу Кит и Бромунд.

Браудер кога двојица аутора изгледа сматрају "моралним светиоником" компетентним да критикује Русију, у тој земљи је иначе, у одсуству осуђен на девет година због намерног банкрота и утаје пореза.

Симптоматично, али они избегавају да помену један други случај, у коме је Интерпол, рецимо, потпуно очигледно одустао од своје непристрасности и апсолутно пристао да обави прљави посао за америчку страну.

Када су САД започеле свој лов на вештице и прогон на оснивача "Викиликса" Џулијана Асанжа, само због тога што је објавио поверљиве документе у којима су, између осталог, откривени амерички ратни злочини у Ираку и Авганистану -  нису оклевале да за саучесника "врбују" баш ову међународну организацију која би, по дефиницији требало да хвата злочинце, а не новинаре.

И Интерпол је тада, заиста постао "продужена рука ауторитарног режима". И то Обаминог.

Асанжа, једну од најчувенијих жртава политичког прогона који је открио свету најмрачније лице ратова за промену режима америчке империје, ова организација тада је ставила на "црвену потерницу".

Двојица аутора, дакле, потпуно прескачући једно изузетно значајно поглавље у историји ове организације, расправљају о неутралности Интерпола у току специјалне војне операције у Украјини, коју оцењују као "слепило".

Не би ли доказали своју "поенту" не либе се да осуђеног преваранта Браудера промовишу у хероја и Путинову "жртву", док Јевгенију Пригожину, не трепнувши, сами пресуђују.

"Интерполова замагљена визија неутралности не утиче само на храбре активисте као што је Браудер. САД су 2018. године затражиле и добиле Интерполову црвену потерницу како би покушале да ухапсе Јевгенија Пригожина, Путиновог пријатеља и оснивача руске злогласне плаћеничке групе Вагнер. Али 2020. године, након што су Пригожинови адвокати поднели жалбу, Интерпол је повукао обавештење са образложењем да би оно имало значајне штетне импликације на неутралност Интерпола, јер би га сврстало на страну једне земље против друге", незадовољни су двојица аутора.

Они наводе да су Стејт департмент и државни тужилац објавили извештај у коме је утврђено —да није било злоупотребе Интерпола од 2019. године.

Не допада им се, међутим, такав исход па ова сазнања оспоравају тврдећи да се "САД, које плаћају највећи део Интерполових рачуна, сада толико плаше да упиру прстом у насилнике и залажу за правила Интерпола".

Кит и Бромунд иду и толико далеко да сами осмишљавају и како би ова међународна организација требало да делује у будућности.

"Интерпол не би требало да гони кривична дела војног карактера, чак ни она тако добро документована и масовна као што су руска кршења људских права и чињење ратних злочина у Украјини. Али постоји прави начин да се Интерпол укључи у ову борбу. Међународна заједница би могла да успостави трибунал за суђење Русима за кривична дела у вези са геноцидом, злочинима против човечности и ратним злочинима. Трибунал би тада могао сарађује са овом организацијом и од ње тражи лоцирање и притварање осумњичених", предлажу аутори.