Затворске казне и пацке по прстима: Мутна историја цурења поверљивих докумената у САД

Одлуку о кривичном гоњењу званичника који су "затурили" поверљива документа није увек лако донети
Затворске казне и пацке по прстима: Мутна историја цурења поверљивих докумената у САДwww.globallookpress.com © Chris Kleponis - Pool via CNP/Keystone Press Agency

Доналд Трамп, Џозеф Бајден и сада Мајк Пенс придружили су се дугом низу америчких званичника који су под истрагом због погрешног руковања поверљивим материјалом. Десетине сличних случајева током деценија показују да је одлука Министарства правде да поднесе тужбу ретко тако једноставна као што се чини, пише "Блумберг".

С обзиром да је национална безбедност у питању, чак и најјаснији случајеви могу одједном постати мутни када дође време за последице. Тужиоци гледају на факторе који су далеко од тога да ли су починиоци једноставно узели документа која није требало.

Ко су људи, шта су узели, зашто су то узели и да ли су сарађивали, све то игра улогу у одређивању колико агресивно треба реаговати, заједно са ризиком да би гоњење могло открити више државних тајни на суђењу. Казна је варирала од затвора преко новчаних казни, губитка сигурносне дозволе до практично ничега осим јавног признања.

Преглед 31 случаја у протеклих 20 година показује да су федерални агенти у овим истрагама запленили од пет до 500 милиона страница поверљивих докумената. Тајне су укључивале обавештајне изворе, детаље америчких програма противракетне одбране и информације о ратовању дроновима. Документа су понекад враћена нетакнута, понекад измењена, понекад су била уништена или заувек изгубљена, а често су дељена са другима, од новинара до страних противника.

Важан фактор у подизању оптужби је да ли су агенција или агенције чији су записи процурили били спремни да допусте да материјал постане потпуно јаван током суђења, каже Скот Гарланд, бивши савезни тужилац у Масачусетсу који је водио истраге о националној безбедности.

"Могли су да кажу: 'То су наше информације, и ни под којим околностима не желимо да покренете кривично гоњење на основу њих'", објаснио је Гарланд.

Без затворских казни за високе званичнике

Док најтежа дела, попут продаје тајни страним агентима, могу довести до доживотног затвора, најобичнији случајеви вероватно неће довести до кривичног гоњења, као што је случај владине службенице која је случајно понела документа из канцеларије и одмах то пријавила и вратила их, рекао је Дејвид Крис, бивши шеф Одељења за националну безбедност Министарства правде.

Следећи ниво озбиљности би биле казне које не испуњавају формалне кривичне пријаве, као што су административне санкције или одузимање безбедносне дозволе, навео је Крис. Већа је вероватноћа да ће случајеви бити процесуирани када укључују "отежавајуће факторе", као што је доказ да су информације узете намерно, подељене са неким ко не би требало да има приступ или ако починилац не сарађује у истрази, рекао је Крис.

Чин или бивша функција званичника - укључујући и председништво - не штити од кривичног гоњења, али је Министарство правде било критиковано због великодушних договора на основу којих су високи званичници избегли затворску казну или оптужбе у потпуности.

Пример тога је бивши саветник за националну безбедност Сенди Бергер који је осуђен на условну казну, друштвено-корисни рад и новчану казну од 50.000 долара након што је признао да је узео докумената из Националног архива. Бивши директор ЦИА Дејвид Петреус осуђен је на условну казну и новчану казну од 100.000 долара зато што је са биографкињом поделио своје бележнице из времена када је био у команди војске.

Бивши директор ЦИА-е Џон Дојч изгубио је безбедносну дозволу јер је чувао поверљиве информације на необезбеђеном рачунару у својој кући, али није кривично гоњен.

У сада већ озлоглашеном јавном саопштењу у јесен 2016. године, тадашњи директор ФБИ Џејмс Коми рекао је да су бивша државна секретарка и демократска председничка кандидаткиња Хилари Клинтон и њене колеге били "изузетно непажљиви" у руковању поверљивим информацијама на приватном мејл серверу, али Клинтонова није оптужена јер "није било доказа о намери да се прекрши закон".

Количина узетих докумената често је основ за кривично гоњење. Бивши сарадник Агенције за националну безбедност Харолд Мартин током 20 година рада за агенцију преузео је више од 50 терабајта информација - око 500 милиона страница – као и штампаних докумената, саопштиле су америчке власти. Огромна количина тих доумената била је поверљива. У другом случају, бивши инжењер компаније "Рајетон", који је радио на уговорима са војском, изјаснио се кривим за узимање 31.000 страница поверљивих информација.

Највише оптужби за цурење докумената током Трампове и Обамине власти

Истраге о цурењу поверљивих података драстично су се повећале током Обамине и Трампове администрације, пише "Блумберг" и подсећа на случај када је бивша сарадница НСА Риалити Винер са новинарима поделила поверљив извештај који је, тврдили су тужиови, био штетан за америчку националну сигурност јер је открио "изворе и методе" агенције.

Бивши саветник обавештајне службе Стејт департмента Стивен Џин-Ву Ким гоњен је јер је усмено пренео поверљиве информације новинару и осуђен на 13 месеци затвора.

Најчешће оптужбе у случајевима поверљивих информација захтевају од владе да покаже да је оптужени деловао "свесно" или "намерно". Поред тога, доказ да је државни службеник или сарадник поделио поверљиве информације са неким ко није био овлашћен да их има – посебно ако постоји веза са страним противницима – чини већом вероватноћом да буде ривично гоњен.

Бенџамин Бишоп, пензионисани војни официр, осуђен је на више од седам година затвора након што се изјаснио кривим за дељење поверљивог материјала са женом из Кине са којом је излазио, укључујући информације о односима између САД и Јужне Кореје. Рон Хансен, бивши службеник Одбрамбене обавештајне агенције, осуђен је на 10 година затвора због покушаја да кинеској обавештајној служби преда војне податке САД у замену за стотине хиљада долара.

Истрага Петреуса покренута је када је, током истраживања неповезаног случаја, ФБИ сазнао да је Петреус показао биографкиљи са којим је имао аферу, своје бележнице. Петреус се изјаснио кривим за погрешно руковање поверљивим информацијама – у то време прекршај, а сада кривично дело.

Чак и ако основне чињенице изгледају познато – поверљиве државне информације које су откривене тамо где не би требало да буду - скоро све остало у вези са истрагама које круже око Трампа, Бајдена и сада потенцијално Пенса је без преседана.

Интензивна политичка осетљивост приморала је државног тужиоца Мерика Гарланда да именује специјалне адвокате. Ниједан актуелни или бивши председник никада није оптужен. Случајеви у које су умешани високи званичници су ретки, али постоје, истакао је Скот Гарланд.

"Само зато што сте на врху владе не значи да сте имуни", рекао је он.