Србија и Балкан

Кустурица на отварању Кустендорфа: Нема више филмских звезда, али има Гејтса, Безоса, Маска (ВИДЕО)

Прослављени редитељ поручио да живимо у времену негације стваралаштва и да смо се обрели у свету спектакла медија
Кустурица на отварању Кустендорфа: Нема више филмских звезда, али има Гејтса, Безоса, Маска (ВИДЕО)© РТ Балкан/Зоран Шапоњић

У Дрвенграду на брду Мећавник изнад Мокре Горе вечерас је отворен 16. по реду Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф. До недеље увече Дрвенград ће бити домаћин младим филмским ствараоцима са свих страна света. Стручни жири прогласиће најбоље филмове и ауторе а у конкуренцији ове године било је више од 370 филмова од којих ће 14 бити приказано на фестивалу.

Фестивал је отворила министарка културе у Влади Србије Маја Гојковић која је рекла да је Кустендорф "један од најинспиративнијих културних догађаја у региону, Европи и свету, на коме се слави висока уметност и ауторски филм као њен важан део".

"Слоган овогодишњег фестивала је 'Уметност изнад свега' и он верно описује животни и стваралачки пут нашег домаћина. Емир Кустурица је на првом месту велики и признат уметник и један од симбола највећих успеха југословенске и српске кинематографије. Захваљујући првенствено њему, Србија има аутентични филмски фестивал који је истински празник уметности. Присуство бројних великих имена из света филма, оплеменило је 'Кустендорф' дискретним шармом звезда које то стварно јесу. Односно, да будем прецизнија, које то јесу јер су својим делом одавно закорачили у филмски храм бесмртности, иако се не труде да то буду", рекла је вечерас на Мећавнику министарка Гојковић поздрављајући госте фестивала.

Поручила је да је "Кустендорф" од свог настанка сврстан међу најбоље светске филмске фестивале, што је од великог значаја и за афирмацију наше културе и Србије у међународним оквирима.

"Ми смо одувек били познати као земља талентованих уметника и стваралаца. Фестивали као што је овај на Мокрој Гори, имају важну улогу у стварању нових великих аутора као што су Емир Кустурица, Живојин Павловић, Саша Петровић и други који су обележили филмску уметност на овим просторима. Због свега тога, подршка Министарства културе овом филмском фестивалу неизоставни је део одговорне културне политике и битан подстицај развоју кинематографије", речи су министарке Гојковић.

Госте фестивала поздравио је вечерас и прослављени српски режисер, оснивач Кустендорфа Емир Кустурица.

"Одакле после свега идеја да се далеко од светла велеграда у ова здања доводе највећи светски  аутори редитељи, писци сценарија, глумци, са њима и млади аутори? Пресудна је била вера да  свака поезија стиже из пустиње па смо ми уметност вратили на право место. У брдовиту пустињу. Филмови, наших гостију у минулим годинама  су били велики  уметнички домети, а њихово дејство је попут литургије будило најдубља  осећања  учвршћујући често нашу савест која нас свакодневно одржава на нашем животном путу између хаоса и реда. уметност је светост а уметничко дело је сакралног поријекла", рекао је вечерас на отварању Кустендорфа Кустурица који је свом обраћању дао наслов "Нови мртвац у новом светском поретку".

Зашто слоган "Уметност изнад свега", пита Кустурица.

"Због тога што не живимо у времену када цвета уметност коју смо увек везивали за појам слободе, живимо у времену негације стваралаштва и због тога што смо се обрели у свету спектакла медија и промене свести о човеку. До половине  прошлог века човек је био центар универзума, све док се на сцену нису вратили пројекти еугенике вежбани у току Другог светског рата праћени технолошком експанзијом и чудом која су променила наше навике", каже велики режисер.

"Да ли данас има неко ко верује да Жулиан Асанж који се борио за слободу говора може бити ослобођен ако би рецимо велики писац Џонатан Френзен затражио од председника САД Бајдена да сместа ослободи невиног човека или барем покрену остале писце да спасу невиног човека? Проблем није само у томе што је конформизам избацио преостале уметнике из колосека борбе за правду...Наиме није извесно да ли би евентуална посета Френзена Бајдену било шта променила  пошто није сигурно  да ли би Бајден знао да ли Френзен долази или управо напушта Бијелу кућу. Нема више ни филмских звезда, сада има више слика Била Гејтса, Безоса, Илона Маска, Зукербергa и других милијардера него филмских звезда из Холивуда. Богаташима досадило да гледају туђе слике. Мога друга Џонија Депа је извукао процес са Амберовом  и да није и њега би задесила судбина  савремених холивудских светаца који су тамо код њих дуго били замена за Светог Николу, Јована…", речи су Кустурице. 

Свет је претворен у колосеум, како наводи, уметничка дела стижу до нас у партикулама, хиљаде платформи претварају естетику у идеологију, биоскопи одумиру јер су се филмови преселили у телефоне, а Нетфликс, Амазон и хиљаде платформи шаљу своје сигнале људским стадима поручујући "да је њихово политичко уверење њихова судбина и никако слобода која се, узгред  данас и не спомиње".

"Има ли уметности која може да спасе свет? Слично се, питао Достојевски стављајући лепоту у први план. Када већ спомињемо Достојевског треба споменути дехристијанизацију Запада. И не смемо заборавити да хришћанство није сплет апстрактних циљева, идеја и погледа на свет, већ конкретност Бога који се оваплотио у људском телу, који нам не даје опис нашег живота, него је он тај живот. А човек и његов пут се учитавају у време као целовитост, јер човек није ни само материјално, ни само духовно и душевно биће. Он је и дух и тело", рекао је вечерас  Кустурица.

Он је у говору под насловом "Нови мртвац у новом светском поретку" подсетио и да је једна погребна канцеларија у држави Њујорк осмислила и успоставила "дивну методу за обраду људских остатака, под бајковитим називом 'Terramation'".

"Терамација, поступак који  људске лешеве претвара у компост и добијене супстанце нуди на даље коришћење за предвиђену сврху. У оквиру увођења "новог поретка", америчка погребна кућа "Ретурн Хоме" ("Врати се кући") то управо сада ради. Дакле, можете нађубрити свој врт својом вољеном тетком која је за живота била дивна особа и на крају постала ђубре, а ако сте имали ујака који се за живота понашао као ђубре, у његовом случају ни смрт неће довести до промена. Бићете у могућности да бирате јеловник, мама у супи, комшија у сарми, стриц у рибићу. Ако сте гадљиве природе можете продати компост комшији коме је потребно ђубриво. Дакле ко жели да будемо ђубрад за живота и после смрти? Сви они који раде на декомпозицији уметности", рекао је вечерас у Дрвенграду Емир Кустурица на отварању 16. Филмског и музичког фестивала Кустендорф.

image