РТ Балкан анализа: Да ли је увоз репродуктивног материјала у Србију добра одлука?

Пакети репродуктивних ћелија за вантелесну оплодњу (ВТО) из увоза стигли су у Србију, а припреме првог пара за потпомогнути процес оплодње почеће у наредних неколико дана у Клиничком центру Србије (КЦС) у Београду.

Реч је о шест пакета јајних ћелија за шест жена, четири жене ући ће у процес на Клиници за гинекологију и акушерство КЦС-а, док ће две ући у процес на Гинеколошко-акушерској клиници (ГАК) "Народни фронт" у Београду.

Неплодност је проблем са којим се суочава око 400.000 парова у Србији, те ће ова новина бити олакшавајућа околност свим паровима и женама без пaртнера који воде битку за потомство.

Репродуктивне ћелије су послате у Србију из Шпаније, о трошку наше државе, а пријављивање за вантелесну оплодњу донираним репродукривним материјалом почело је 8. децембра прошле године.

До сада се у нашој земљи за вантелесну оплодњу са репродуктивним материјалом из увоза пријавило око 500 парова и жена без партнера, а потписани су уговори и са банкама у Данској и Чешкој.

Још једна новина, када је у питању вештачка оплодња, јесте да ће Републички фонд Србије за здравствено осигурање на терет средстава обавезног здравственог осигурања оболелим од малигних болести, омогућити замрзавање репродуктивних органа.

На овај начин ће онколошки пацијенти моћи да очувају плодност и постану родитељи након завршетка лечења.

Банка је до сада била празна, јер није било давалаца сперме и јајних ћелија, јер, како каже саговорница РТ Балкана није било интересовања, али ни добре информисаности.

На питање због чега се Србија одлучила на увоз репродуктивног материјала из иностранства, Снежана Ракић специјалиста гинекологије и акушерства, в.д. директор клинике "Народни фронт" за РТ Балкан каже да је ова одлука више него добра, јер наша земља није имала довољно донора.

"Ништа се није променило када је реч о старосној граници. Вантелесне оплодње финансира држава за жене до 45 година старости. Број покушаја није прецизиран када је реч о донираном материјалу", каже наша саговорница.

"Мали је број људи који су хтели да донирају или су били информисани да могу да донирају генетски материјал, односно своје репродуктивне ћелије", напомиње др Ракић.

Успешност ВТО са донираним материјалом и до 80 одсто

Наша саговорница истиче да је један од разлога увоза генетског материјала, чињеница да је српски закон о вантелесној оплодњи недоречен, објаснивши да недостају подзаконски акти који би уредили детаље, на који начин могу да се донирају јајне ћелије, односно сперматозоиди.

На питање колико су успешне вантелесне оплодње са донираним родним материјалом, др Ракић каже да када је реч о третманима у иностранству, конкретно у Чешкој, тај проценат иде и до 70-80 одсто.

Саговорница РТ Балкана подсећа да је могућа донација јајне ћелије, сперматозоида, али и ембриона.

"Напоменула бих да се ради и донацији ембриона, при чему је успешност прилично висока, чак у око 50 посто случајева", тврди др Ракић.

Она напомиње да је Србија начинила добар корак, јер је закон о вештачкој оплодњи, годинама стајао у фиоци и био недоречен када је у питању донација страног репродуктивног материјала.

"Важно је да је донација омогућена, а чим почне нешто да се ради, струка ће утицати да се  закон коригује, односно да Министарство здравља финализује Закон о вештачкој оплодњи, који је још 2016. године направљен", закључује др Ракић. 

Председник Србије Александар Вучић најавио да ће се од 10. децембра вантелесна оплодња спроводити донираним репродуктивним материјалом из увоза, а трошкове ће сносити држава.

"То су велики трошкови, 7.000 евра по особи, али предузимамо тај корак. Ако је то око 1.500 особа годишње, то је око 10 милиона евра на годишњем нивоу. То је велика и важна вест, пре свега за све дивне даме које желе да остваре родитељско право", рекао је Вучић када је најављивао ову меру.

Он је додао да ће након тога, по правима за вантелесну оплодњу можда само Израел бити испред Србије.

Србија је потписала уговор са шпанском банком репродуктивних ћелија у септембру 2022. године.

У јануару 2023. потписани су уговори и са једном банком у Чешкој и две банке у Данској.

До сада су жене и парови најчешће ишли у Грчку, Северну Македонију или Чешку.