Мрачне стране корпоративног живота

Корпоративни посао - иако звучи примамљиво, крије доста сурових истина, које већина не може ни да наслути, докле год се налази са друге стране његових "зидина". На први поглед, све изгледа сјајно, и просто вас мами да се баш у једној таквој компанији запослите: елегантан "дрес код", радно време од девет до пет, пропагирање "мисије и визије", фантастично опремљене канцеларије, рекламе и билборди који поручују како су људски ресурси најважнији ресурси компанија, брига о екологији и слично. Али, корпоративна средина у себи крије и мноштво изазова са којима се запослени сусрећу готово свакодневно.

У корпорацији сте само број

Иако сигурно постоје корпорације које своје ресурсе заиста цене и у њих улажу, у већини случајева у системима тог "калибра" запослени постају само број: по имену и презимену вас препознају само колеге са којима сте некада сарађивали директно.На одбрани месечних или годишњих резултата, нигде се не наводе имена и презимена запослених - само укупрна цифра и проценат флуктуације. Додатно, ваша вредност за компанију и везана за вашу последњу оцену учинка/евалуацију. Добри сте колико сте добили добру оцену за прошли месец. Чак и ако сте били "најбољи играч" 5 година заредом, ако из било ког разлога нисте успели да добијете најбољу оцену ове године, осуђени сте на пропаст. 

Форма је важнија од суштине

Основни принцип пословања великих корпорација јесу стриктна правила која важе за све. И истина, велики системи би се без икаквог поретка веома брзо урушила, али, често су управо та крута, потпуно нефлексибилна правила узрок незадовољства великог броја запослених. Стандарди и процедуре по којима се ради апсолутно све, почевши од припрема презентација, преко набавке канцеларијског материјала и све до уговарања, запослене практично стављају у "лимену кутију", ограничавајући их да макар мало искажу сопствену индивидуалност и креативни приступ и нађу решење на које ће бити поносни. Форма је често важнија од суштине, па се тако деценијама уназад нешто ради на одређени начин "јер то тако треба" и "јер је неко пре мене тако радио".

Људи су љубазни према вама само када сте утицајни или када сте им потребни да обаве свој задатак

Једном када се промени потреба или ваш утицај, мења се и њихово понашање а ви престане да постојите. И за њих и за систем. Неко ко постане ваш најбољи пријатељ током годинама које сте радили заједно може да престане да се јавља на ходнику чим се ваша улога промени, поготово ако са руководећег места одете на место ниже на корпоративној лествици. 

Два живота - корпоративни и приватни

Живот "од девет до пет" многима звучи коректно а после тога су слободни. Ипак, корпоративно окружење често очекује далеко више од тога. Очекује да посао буде испред приватног живота, испред личних потреба и личне жеље за напретком, заузврат нудећи и истичући нешто што су основна права сваког запосленог - зараду која се исплаћује на време, годишњи одмор у складу са законом и здравствену заштиту. У трци да се остваре и докажу у колективу, корпоративни кадар често запостави оно што је далеко важније - а то је породица, односно живот изван посла.

Друга страна медаље

Велики колектив несумњиво у себи крије много различитих личности, јер, како кажу, сто људи, то ћуди. Има и оних који су радосни и спремни да новим генерацијама пренесу знања и створе угодну атмосферу за рад , док има и оних других, не тако колегијалних. На друштвеним мрежама све је више људи који јавно износе са чиме су се све сусретали у колективима, а ево само неколико примера:

• Знање се чува само за себе - ретке су колеге који ће са задовољством поделити своја знања, стечено искуство и контакте
• Сексизам и ејџизам - са овиме се чешће сусрећу жене (иако ни мушкарци нису поштеђени у потпуности), које у пословном окружењу бивају дискриминисане на основу пола или година и посматране као неспособније у односу на старије колеге мушког пола
• Уколико се код вас препозна амбиција и жеља за напредовањем, "натовариће" вам се додатни посао који најчешће неће бити додатно плаћен
• Пењање по "корпоративној лествици" покушаће да осујети већина колега
• Често у пословном окружењу постоје "кртице" које ће се према вама поставити пријатељски, само да би извукли из вас информације или пословне идеје. Пре или касније ће вас "оцинкарити" руководиоцу или заслуге за ваше идеје преузети на себе
• Ако износите своје мишљење, а ваш шеф то буде ценио, међу колегама вероватно нећете бити омиљени
• Остајање прековремено ће временом постати норма, па када одлучите да на време изађете са посла, уследиће у најмању руку цинични коментари, а некада чак и критике
• Ако на посао носите своју храну и једете издвојени од других, колеге ће то протумачити као непријатељску настројеност
• За заслуге ће најчешће бити заслужан читав тим (на челу са руководиоцем), док ће у случају грешке кривицу сносити појединац

Наравно, све ове негативне стране корпорације постају (скоро) занемарљиве када радите посао за који сте се школовали и који волите, у колективу у коме са колегама имате пријатељски однос и неопходну дозу поштовања.