Србија и Балкан

РТ у страшној мећави: Данас Голија не зна шта је делија (ВИДЕО)

Читавог дана на Голији трајала је игра мачке и миша, игра разгоропађене природе и путара који су надљудским напорима покушавали да се изборе са невременом
РТ у страшној мећави: Данас Голија не зна шта је делија (ВИДЕО)© Зоран Шапоњић

Тешке машине ивањичких "Путева" читавог дана водиле су битку са сметовима, посебно на Пријеком брду, Одвраћеници, Ђоновом пољу, упркос свим напорима десетине села одсечених од света.

Није данас Голија знала шта је делија! Читавог дана на планини трајала је страшна мећава, налети ветра на Пријеком брду, на Одвраћеници, посебно према Ђоновом пољу, стварали су сметове високе на неким местима по два, три, четири метра. Оно што би тешке машине ивањичких "Путева" очистиле, већ за пет или десет, петнаест минута, било је покривено сметовима од по метар и више.

Читавог дана на планини трајала је игра мачке и миша, игра разгоропађене природе и путара који су надљудским напорима покушавали да се изборе са невременом.

Преко планине јуче су ишли само они који су морали до Ивањице неком преком потребом. Путари су тешком муком током поподнева одржавали проходном деоницу од Одвраћенице преко Пријеког брда према Међуречју и Ивањици, већина других путних праваца била је у прекиду, десетине села прека Рашки, Новом Пазару, одсечено од света.

Микан Раковић, прави горски вук који Голију познаје као свој џеп, машиниста на великој "улти", који већ 36 година води борбу са сметовима на планини, јуче око подне једва је на Пријеком брду, на једном од превоја, пробијао сметове високе местимично и по три - четири метра.

У неким тренуцима, док је северац дивљао и наносио тоне снега на пут испред њега, "улта" висока више од три метра, личила је просто на играчку међу оним сметовима.

"Сад долазим из правца Ђоновог поља, тамо су тек огромни сметови, покушао сам да их пробијем, нисам успео, вратио сам се, сутра ћу поново", испричао ми је Микан док је само на тренутак, на минус пет – шест степени, под ударима леденог ветра застао да предахне.

Около, није то више дувао ветар, то су повремено били прави урлици планинске немани.

Тоне и тоне снега који је сипао са неба, са земље, из околних долина, са планинских коса. Све се то претварало у невиђен колоплет, вртлог док се около буквално све ледило и није видео ни прст не пред оком.

Само који сат раније, и на путу од Ивањице, на око километар од Голијске реке, на шуму, на пут, на околину која је до тада светлела, стуштила се таква мећава, да је у тренутку пао мрак. Људи у пар аутомобила који су се задесили на путу, почели су борбу за голи живот, пробијање кроз сметове, по вејавици кроз коју се није видео ни метар.

"Чега се све за ово 37 година колико радим на тешким машинама нисам нагледао по Голији. Колико сам само завејаних из аутомобила спасавао, понекад, једва и самога себе. Планинчина је ово, ретко где ветар дува као овде, прођеш машином, окренеш се, иза тебе све завејано. А, бојим ли се, да се бојим не бих овде ни долазио. Једноставно, седнем у машину и напред", причао ми данас је Микан.

Једно је за непуне четири деценије на планини научио. Голија не прашта грешке.

На Пријеком брду јуче је са својом машином био и Ацо Бојовић, млађи машиниста, који од Микана учи посао. Синоћ су каже, пред само вече, прочистили пут до Одваћенице, јутрос, када су са машинама поново изашли на пут, једва да се могло разазнати где је која ивица, куда да чисте.

Пут преко Голије, од Међуречја, преко Голијске Реке и даље према Одвраћеници, Новом Пазару на једној и Рашки, Дугој Пољани на другој и трећој страни од животне је важности за мештане десетина села на Голији.

По селима је много и старих и болесних, оних којима затреба помоћ, зато путари ивањичких "Путева" данима воде борбу са сметовима. Данас је та борба у неким тренуцима била епска.

И, када је репортер портала РТ Балкан, данас на Пријеком брду остао заглављен у смету, беспомоћан, Ацо и Микан, први су притрчали, са машинама, са лопатом, да погурају возило да прочисте снег.

Колико су за ово година на планини спасили људи, нити знају нити броје, једноставно, тако и мисле и раде – то је њихова дужност, она људска, племенита.

image