Могу ли и пријатељства бити токсична

Када чујемо да је неко у токсичном односу, на памет нам најчешће падну две ствари - или је то веза (емотивни однос) или је реч о односу са послодавцем или надређеним. Али, оно што испуштамо из вида јесте да и пријатељства могу бити токсична.

Онај чудан осећај нам се јавља када треба да се видимо са пријатељем (или пријатељицом), за коју смо мислили да нам је прави, искрени пријатељ је први знак да нешто у односу не штима. Однос који је деловао сјајно - међусобна подршка када су у питању теме попут односа, посла, физичке активности, свакодневни телефонски разговори, ма колико обавеза тај дан имали, заједничке прославе рођендана, па чак и годишњице упознавања, и заједничка путовања. Све у савршеном реду. Сваки пут када бисмо на екрану телефона видели нотификацију те особе - били смо узбуђени, а виђења и дружења су се једва чекала.

А онда, појавом нелагоде која је почека да се појављује "у стомаку", анализирајући односу, уочили бисмо једну, слободно можемо рећи законитост - у последње време после сваког виђања би нам требао одмор и "ресетовање". И мало по мало, почели бисмо да истражујемо узроке тог осећаја, јер дефинитивно тако није било пре, а то "пријатељство" из нас је почело да извлачи оно најгоре.

Када би се на папир ставили знакове који указују на то да је неко пријатељство токсично, могло би се навести пет најчешћих и најзначајнијих "црвених заставица" које указују на то да нас такво пријатељство, на неки начин, угрожава:

Емоционална исцрпљеност

Здрави, хармонични односи дају нам осећај баланса, мира и неке врсте реципроцитета, у њима нико не мора водити рачуна колико је дао, јер вратиће се свакако. У токсичном пријатељству, то у једном тренутку оде у потпуно супротном смеру, и испостави се да једна страна даје више, а друга то без гриже савести користи. И ту се не ради нужно о материјалним стварима, већ често и о енергији: зато се после неких људи осећамо као "издувани балон".

"Ходање по јајима"

Изазивање осећаја кривице за све што кажемо или учинимо, изигравање жртве, умањивање важности наших емоција и претерано бурне реакције уколико се мишљења не поклапају - токсични пријатељи често користе различите тактике да изманипулишу нашим емоцијама како би остварили сопствене циљеве. Из искустава људи који су се у таквим односима нашли, дешавало се да се неке важне ствари прећуте или "увијају у украсни папир" само како се не би створила непријатна ситуација или изазвао конфликт, а личне границе особе која прећуткује померале би се сваки пут.

Непрестано надметање

Оно што је у већини случајева највећи знак упозорења јесте ничим изазвано надметање: у свакој ситуацији "токсични пријатељ" (или пријатељица) би се трудио да буде бољи. Наравно, није то било директно и отворено такмичење - једноставно, не би се пропуштала прилика да се кроз разговор уметне како је он нешто урадио боље, како је успео више или путовао даље. Са друге стране, ми бисмо се, као прави пријатељи, њиховим успесима радовали, док у једном тренутку не схватимо да се наши увек ниподаштавају, иако би се веома то вешто сакривало под велом похвале и подршке: "Јао, баш ми је драго да си почео да сарађујеш са њима! Сада ћеш коначно зарађивати скоро као ја" или "Е, па супер што си кренула на терапију, мислим, ја сам много пре тебе освестила да треба радити на себи, али добро, шта сад, никад није касно" - само су неки од примера токсичних коментара.

Неповерење и дистанца

Поверење је камен темељац сваког односа, било да је у питању пријатељски, пословни или емотивни. А када се изигра, тешко да икада више може да се врати на старо.  Са неповерењем често долази и дистанца - јер када некоме не верујемо, са њиме не можемо бити блиски. А када са некиме нисмо блиски, то онда није пријатељ - то је једноставно познаник, неко са киме ћемо попити кафу једном у пар месеци и разменити неке основне информације, а не неко кога ћемо у пола ноћи позвати да му саопштимо неку лепу вест, или кога ћемо позвати упомоћ када нам подршка буде потребна.

Посесивност и покушај одаљавања од других људи

Као и у емотивном односу са "гаслајтером", који покашава да нас одаљи од породице и пријатеља, тако и у токсичном пријатељству можемо се наћи у ситуацији да неко суптилно манипулише нашим мислима и емоцијама, трудећи се да нас од остатка света сепаратише. Трачеви, оговарања и теорије завере против некога од наших пријатеља или познаника само су један од начина да нам "токсични пријатељ" помути разум и одаљи од остатка света, чинећи нас тако рањивим и везујући нас за себе (јер друге нећемо имати).

Остаје питање: да ли такве односе треба задржати и редефинисати, постављајући изнова границе или је боље пустити их пре него што нас "прогутају" и учине да се осећамо мање вредним? Будући да је за сваки однос потребно две стране, важно је искомуницирати шта нас у таквом односу повређује. Да ли нарушавање граница или непоштовање наших потреба и ставова, као и  да ли је однос могуће унапредити и подићи на виши ниво, тако да обе стране буду задовољне и осећају се комфорно. Уколико то није случај, преостаје само једно - заштитити сопствена права и интересе, и изаћи из односа који нас гуши и чини да се осећамо лоше.