Свет
Зашто нова сазнања о саботажи на Северном току (не)ће утицати на односе САД и Европе
Европа се налази у вазалном односу према Вашингтону, и нема снаге да се одупре, оценио је Мирослав Стојановић
Бомбастична открића познатог америчког новинара Симора Херша да САД и Норвешка стоје иза саботаже на гасоводима Северни ток 1 и 2, ипак, нису наишла на реакције из европских престоница. Ако узмемо у обзир да су реакције европских земљама на америчко мешање у њихова унутрашња питања изостајала и раније, такав развој догађаја не би требало да представља изненађење.
Руски званичници оштро су реаговали на сазнања која је Херш изнео. Председник руске Државне думе Вјачеслав Володин назвао је председника САД Џозефа Бајдена "терористом који наручује уништење енергетске инфраструктуре својих савезника", док је заменик министра спољних послова Руске Федерације Сергеј Рјабков рекао да је "сигуран да ће се САД суочити са последицама напада".
Да су Хершови наводи кредибилни верује и научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић.
"Реч је о озбиљним оптужбама које долазе од једног од најпознатијих истраживачких новинара и добитника Пулицерове награде, који је често стављао америчку администрацију у тежак положај", рекао је он и додао да са те стране није зачуђујуће да су западне владе те оптужбе одбациле, а да њихови аналитичари Херша третирају као "конспиролога".
Побуњених гласова на Западу ипак има, иако су они до сада долазили само из редова опозиционих политичара. Тако је републикански сенатор из Јуте Мајк Ли рекао да је, "уколико су наводи тачни, извршна власт једнострано повела рат против нуклеарне силе", док је шеф посланичке групе партије Алтернатива за Немачку у Бундестагу Тино Крупала рекао да "Хершове тврдње морају бити истражене", као и да "уколико је то тачно, америчке трубе би морале да се повуку".
Уколико и можемо да разумемо да Вашингтон и његови савезници нису желели да да реагују на наводе једног независног новинара, изразита тајновитост која обавија целокупну истрагу инцидента на Северном току у земљама Европске уније указује да ту дешава нешто сумњиво.
Иако званичних потврда још нема, незваничне информације које стижу из западних медија указују да многи људи повезани са тим истрагама верују да би управо нека од западних земаља могла да стоји иза саботажа.
Немачки истражитељи, на пример, још нису објавили никакве значајније налазе, али остају "отворени за теорије да је нека западна држава одговорна за нападе како би оптужила Русију", пренео је почетком фебруара британски "Тајмс". Поред тога, двадесет троје дипломата и обавештајаца из девет западних држава рекло је недавно "Вашингтон посту" да "нису видели никакве доказе да Русија стоји иза саботажа", као и да лично не верују да је она одговорна.
Такви наводи јасно указују да су многи у Европи свесни да иза напада на гасовод Северни ток не стоји Русија, већ неки од њихових савезника. Да ли је реч о саботажи САД и Норвешке (како тврди Херш), Велике Британије (као што су тврдили представници русог министарева одбране крајем октобра) или неке треће земље мање је битно од чињенице да ни један европски лидер није био спреман чак ни да размотри могућност да поједине западне државе, а пре свих САД, готово извесно саботирају пројекте сопствених савезника и тако директно штете европском просперитету.
Европа у чврстом загрљају Вашингтона
Европа је под потпуном доминацијом САД и нема назнака да би то могло да се промени, рекао је за РТ Балкан новинар и некадашњи дописник "Политике" из Берлина Мирослав Стојановић.
"САД су искористиле сукоб у Украјини како би трансатлантске односе, који су годинама уназад шкрипали, вратиле на велика врата. Европа се налази у вазалном односу према Вашингтону, и нема снаге да се одупре", рекао је он и додао да је од тога одустао и француски председник Емануел Макрон, који се годинама уназад залагао за "стратешку аутономију" Европе у односу на САД.
Када је реч о Северном току, наш саговорник сматра да се од почетка знало да иза њега стоји неко са Запада, само је било питање ко је извршилац.
"Американци су увек били против Северног тога, како за време Обаме и Трампа, тако и сада. Меркелова је непосредно пре краја свог последњег мандата добила потврду да неће бити санкција против тог пројекта, иако су оба дома америчког Конгреса подржала такву одлуку. Ипак, дешавања у Украјини променила су све", рекао је Стојановић.
Да се потези САД могу протумачити као акт агресије против европских земаља сматра некадашњи министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић.
"Иако на први поглед то делује као напад на руску имовину, он се догодио у територијалним водама суверених европских држава. Сматрам да је то акт агресије и кршење свих принципа међународних односа", рекао је он.
Поједине европске земље, попут Пољске и балтичких држава, немају ништа против оваквог развоја догађаја. Штавише, они сматрају да је појачано америчко присуство у Европи позитивна ствар.
"Пољска данас диктира доста тога у ЕУ, она има горка искуства између две силе, Немачке и Русије, тако да у Америци види земљу која им може пружити безбедносне гаранције", каже Стојановић и наводи да су они пре неколико година желели да приме део америчких војника који су тренутно стационирани у Немачкој.
Наш саговорник, ипак, не мисли да би Пољска дугорочно могла да постане једна од водећих земаља ЕУ. "Пољска се осетила угроженом након изласка Велике Британије из ЕУ, која је до тад била амерички гласноговорник у тој организацији. Мислим да она сада игра значајну улогу, али да ће дугорочно на том простору Немачка ипак доминирати", закључује Стојановић.
Уколико се покаже да су Хершови наводи тачни, и да САД и Норвешка стоје иза напада на своје савезнике, кредибилитет НАТО-а могао би да буде озбиљно пољуљана. Да до тога ипак неће доћи оценио је Живадин Јовановић.
"То је случај без преседана да један савезник нападне друге савезнике. Међутим, илустративно је да државе које су нападнуте ћуте. Шведска, која је вршила истрагу, те резултате не жели да објави, што је такође без преседана. То показује да оне немају храбрости да саопште истину", сматра он.
Да ће Немци имати проблема да се одупру Американцима мисли и Александар Митић, који наводи да су САД и пре почетка специјалне војне операције имале два јасна циља: спречавање пројекта Северни ток 2 и јачање трансатлантског савеза.
"Берлин је у потпуности изгубио снагу да се одупре Вашингтону. Не верујем да ће САД Немачкој допустити да води неки самосталнију политику, што се види и из чињенице да се истрага од самог почетка подрива", каже наш саговорник.
Сукоб Берлина и Вашингтона није новост
Чињеница са САД подривају Немачку и раде иза леђа њихових власти није новост. Информације да је америчка Национална обавештајна агенција прислушкивала телефоне појединих немачких званичника, међу којима је и некадашња немачка канцеларка Ангела Меркел, довели су до затезања немачко-америчких односа средином прошле деценије.
То је, ипак, брзо заборављено, а Немачка је полако почела да изнова прихвата очигледно подређен положај у односу на свог северноамеричког савезника. Иако је Меркелова успела да "прогура" пројекат Северни ток 2 и поред отвореног противљења не само Вашингтона, већ и Варшаве и Кијева, влада Олафа Шолца дефинитвно је прихватила да жртвује интересе сопствених грађана и привреде како би испоштовала трансатлантско правоверје.
"Разоткривање сазнања о прислушкивању довели су до одређених трзавица али не и до дефинитивног стратешког удаљавања", навео је Митић, додајући да се то дешавало у тренутку када је у Немачку водио "далеко јачи канцелар".
Међутим, ситуација је сада драстично другачија. За разлику од своје претходнице која је водила колико-толико хомогену коалицију партија умерене деснице и левице, Шолц се налази на челу хетерогене владе у којој значајне функције, укључујући и позицију министра спољних послова, држе кадрови традиционално атлантискичких и ратоборних Зелених.
Несклоност Немачке и њеног канцелара да заузму принципијелне ставове показала је и недавна одлука да се Украјини пошаљу тенкови "леопард", чему се Олаф Шолц у први мах успротивио, да би убрзо променио плочу и прихватио да Кијеву испоручи своје тенкове након што су то урадили и Американци.
Очигледно је да у овом тренутку у водећим европским земљама нема лидера који би могли да заузму чвршћи став против америчког мешања у њихова унутрашња питања. Међутим, то би могло да се промени, рекао је Живадин Јовановић.
"Мислим да би долазак неког новог визионарског лидера могао да додатно продуби противуречности у западном савезу. У њему постоји све више сукоба, то смо видели током трке за вакцине, као и недавно са планираним гасоводом између Шпаније и Алжира, а то је само врх леденог брега", додао је.
"Говори се да је да је руска интервенција довела до хомогенизације НАТО-а, али то је само прича за јавност. Свет се брзо мења и нико не може остати имун од тих промена, а трендови опадања кохезије у НАТО-у већ су видљиви", закључује Јовановић.
Како је Норвешка постала један од највећих профитера украјинске кризе
Хершови наводи да је у саботажи учествовала и Норвешка такође су занимљиви, иако нису добили ни приближно исти медијски простор као њихови северноамерички савезници. Реч о једној од земаља оснивача НАТО-а која већ деценијама блиско сарађује са САД, али за разлику од својих скандинавских комшија и Немачке није чланица Европске уније.
Мирослав Стојановић сматра да су наводи о Норвешком учешћу у саботажи уверљиви. "Норвежани су имали интереса за то, они снабдевају Европу гасом и желе тржиште које је припадало Русији", рекао је он.
Норвешка важи за једног од највећих извозника енергената у Европи, а од када је ЕУ прошле године почела да санкционише руски енергетски сектор и "напушта зависност од руског гаса", Осло је врло брзо постао један од главних "алтернативних" извора тог енергента.
Током 2021. године Русија је била главни снабдевач Европске уније гасом, са уделом од око 40 одсто у европском увозу наспрам норвешких 20. То се драстично променило током прошле године, када се руски извоз преполовио на око 20 одсто, док је норвешки порастао на 25 процената, а Осло је тако постао највећи појединачни снабдевач гаса Унији.
Енергетска криза у остатку света показала се као велика прилика за ту скандинавску земљу од око пет милиона становника, која је у 2022. години забележила рекордне профите од извоза нафте и гаса.
Смањена понуда и повећана цена енергената услед антируских санкција утицали су на то да Норвешка за само годину дана од продаје нафте и гаса оствари зараду око 120 милијарди евра, односно чак 94 милијарди више него претходне године.
"Хершово истраживање потврђује и чињеница да је норвешка државна енергетска компанија 'Еквинор' по први пут имала веће профите од 'Гасрпрома'. Знамо да ће Норвежани у будућности бити једни од главних добављача нафте и гаса у Европи", навео је Митић.
Извештај који су објавиле норвешке власти показује да оне у 2023. очекују нови раст прихода од продаје енергената, који би могли да достигну чак 126 милијарди евра. Самим тим је јасно да Норвежани имају интерес да проток руског гаса ка Европи спрече дугорочно, тако да он не може да потече ни у случају окончања сукоба у Украјини.
Наjчитаниjе
Колумна
