Српска посла у пазарској политичкој кухињи

"Сулејмане, наше росно цвијеће, цијели Санџак за тобом се креће".

Давно су у Новом Пазару а и у читавој Рашкој области, или, Санџаку како би рекли овдашњи Бошњаци, прошла времена кад се на предизборним скуповима, и не само на њима, него и по кафанама, теферичима, сеоским вашарима овако, једногласно, певало. Са пуно страсти.

Давно су, чини се данас, иза Новог Пазара и времена када су политичке активности, посебно избори, бивали послови изузетно високог ризика, када су у предизборним кампањама радили пиштољи, бивало и рањених, падале главе, а читаве фамилије биле "на крв и нож" само због политике или опредељивања за једну, другу или трећу страну.

Са друге стране, сасвим погрешно било би рећи данас да је у Пазару нестало политичких страсти, тако нешто може данас да каже само неко ко, одавно није био у пазарској чаршији и ослушкивао шта се прича. Страсти је мање или више, како кад, само су сада далеко софистицираније, него некад, кажу данас Новопазарци који се разумеју у ове ствари.

У Новом Пазару од јесени 2021. године и изненадне смрти муфтије Муамера Зукорлића ништа нити је сада нити ће бити исто. Смрћу муфтије, председника Странке правде и помирења и потпредседника Народне скупштине Србије измакнут је стожер троношца на који су се годинама ослањали овдашњи политички односи. Оно што се у међувремену показало јесте да су управи били они, и муфтијини обожаваоци али и жестоки опоненти који су одмах после његове смрти рекли да ће доста воде Рашком и Ибром протећи пре него што се, ако су опште, на овим просторима појави неко сличног политичког калибра.

На упражњено место председника СПП убрзо је именован муфтијин син Усаме који је од тог дана до данас понавља да је камен темељац, камен ослонац партије лик и дело, политички тестамент, аманет, његовог оца. Усамe је пола године после смрти муфтије затражио у име породице ексхумацију тела, изнете су и сумње да је муфтија отрован, али, резултати ексхумације нису те сумње потврдили. У међувремену, убрзо по муфтијиној смрти који је иза себе оставио две супруге и седморо деце, Елма Елфић Зукорлић, друга муфтијина супруга, поднела је оставку на све функције у Странци правде и помирења у којој је пре тога била прилично активна.

Трвења у странци с почетка су доста добро скривана, с времена на време на друштвеним мрежа појавиле би се, с једне или с друге стране објаве у којима су Елма или Усаме или људи око њих представљали себе и своје као муфтијине блиске сараднике, наследнике његове политике, чуваре муфтијиног аманета. На парламентарним изборима у Србији одржаним пола године после муфтијине смрти, странкa је прошла одлично, листа СПП-а - "Муфтијин аманет" освојила је велики број гласова и три мандата у Скупштини Србије.

Одмах после ексхумације, почетком маја прошле године посмртни остаци муфтије Зукорлића сахрањени су у Новом Пазару, у дворишту Алтун алем џамије, а председник Мешихата Исламске заједнице у Србији Мевлуд Дудић рекао је да се у овој заједници ништа није променило и да "још чвршће ходају утабаним стазама".

Пола године после избора и мало више од годину дана од муфтијине смрти, у Санџаку је обзнањено формирање нове партије – Бошњачко-српског савеза. Та партијa ових дана је и званично регистрована, а као оснивачи појавили су се – двојица некадашњих блиских сарадника муфтије Зукорлића – Самир Тандир и Адмир Муратовић.

Тандир је пре тога био високи функционер Странке правде и помирења и народни посланик те партије у прошлом мандату као и директор Агенције за халал сертификате у Србији. Тандир је странку напустио неколико месеци по смрти муфтије због "неслагања са партијским руководством", а убрзо му се придружио и Муратовић који је раније напустио редове СПП такође због "неслагања са новим партијским руководством".  У августу прошле године председништво СПП из свог чланства искључило је све који су дали подршку Бошњачко-српском савезу у Пријепољу а њихова активност окарактерисана је као "издаја муфтијиног пута и аманета".

У једном интервјуу, пар месеци после очеве смрти, Усаме Зукорлић који је рођен 1992. године у Алжиру, у време док су тамо студирали његови родитељи, на питање како види свој однос са Угљанином и Љајићем, рекао је да ће са њима бити "коректан", али да његова странка "сада води политику какву ова двојица до сада нису видели".  Годину касније Усаме ће са Угљанином потписати уговор о сарадњи у 28 тачака!

Усаме је тада рекао и да су његов рахметли отац и председник Србије Александар Вучић имали партнерски однос, да се у много чему нису слагали, али су имали "неку врсту разумевања један за другог".

"Како је било између председника и муфтије, тако ћемо наставити. То нам је обавеза, то је у складу са нашим споразумом, са моје стране владајућа партија и председник Вучић требају знати да ћемо бити веома коректни, имати разумевања за процесе", дефинисао је тада Усаме своју политичку логику.

И поред доброг резултата на парламентарним изборима априла 2022. многи у Новом Пазару рећи ће данас да СПП једноставно нема онај рејтинг, респект какав су имали за време муфтијиног живота. Многи ће као доказ за ову тврдњу узети и већ поменути Споразум између СДА Сулејмана Угљанина и СПП Усаме Зукорлића потписан последњег дана прошле године који је од две страрнке оцењен као симболична порука "политичког помирења Бошњака у Санџаку". Споразум је дошао после пуних 15 година политичког раскола Угљанина и муфтије, а у Новом Пазару и те како се памте речи муфтије Зукорлића који је не једном оптужио Угљанина да "уништава властити народ и да је под утицајем службеног Београда".

И док су Угљанин и Усаме споразум оценили као "хисторијски", као "камен темељац за велике ствари", добри познаваоци овдашњих прилика, удруживање СПП и СДА оценили су једноставно – "споразумом двојице против трећег".

Неки политички аналитичари тада су подсетили да су "санџачки Бошњаци годинама били подељени на "Суљове и Расимове", да су онда добили "политички троугао ангажовањем рахметли Муамера Зукорлића", и да су, својевремено "Угљанин и Љајић имали неформални договор о сарадњи како би спречили јачање Зукорића, а сада су Зукорлић и Угљанин договорили савез против Љајића". Многи су се у Новом Пазару присетили и да је, не тако давно, у јеку политичких сукоба на линији Угљанин – муфтија, у пролеће 2019. лидер СДА јавно оптжио Муамера Зукорлића да се тиме, што није подржао предлог СДА о промени имена улица у Новом Пазару и Сјеници, којим је једну од улица у Пазару требало да добије и Шабан Полужа – "имао интерес да се стави на српску страну, а против СДА као легитимног заступника интереса Бошњака".

Јуче се против чланица коалиције Угљанин – Усаме Зукорлић огласио и новорегистровани Бошњачко-српски савез тврдњом да је понашање лидера СДА Сулејмана Угљанина – провокација чији је циљ "додатна дестабилизација региона" а да је захтев Угљаниновог коалиционог партнера Усаме Зукорлића да се на Косову формира Заједница бошњачких општина - такође провокација.

Једна од првих заједничких акција СПП и СДА била је, иначе, ових дана у Скупштини Града Новог Пазара, где је у јеку поплава поднета иницијатива за смену Нихата Бишевца, градоначелника Новог Пазара, али је иницијатива пропала. У Новом Пазару на власти је Љајићев СДПС са српским одборницима док су СДА и СПП у опозицији.

Са друге стране, Расим Љајић, лидер Социјалдемократске партије Србије, после година које је провео у Београду као министар, сада ван министарске фотеље, време може да посвети сопственој странци. Сем у Новом Пазару где је на власти, Љајић доста времена посвећује јачању страначке инфраструктуре широм Србије. Љајић је прошле године доживео тешку саобраћајну несрећу у којој је погинуо један од његових блиских сарадника и од те несреће још се опоравља.

На линији Угљанин – Љајић, стање је, рекло би се, после успона и падова, жестоких обрачуна и повремених примирја и ништа више од тога – непромењено. Њих двојица основали су 1990. године СДА, неко време били блиски сарадници, а онда се, пар година касније разишли. И не само да су постали политички противници, него и скоро па – љути непријатељи. До тог степена да је Љајић у једном интервјуу оптужио Угљанина да је желео да га – убије. Угљанин је убрзо те наводе демантовао, а у демантију је поред осталог навео и да Љајић "ни у ком случају није предмет његовог интересовања".

Када је 2004. године победио у трци за председника општине Нови Пазар, и када су његове присталице почеле погрдно да скандирају Љајићу, Угљанин није могао да оћути него је, тек посредно, поменуо и Расима:

"Ви сте честити и поштени људи, вама не приличи да сваку поган узимате у уста", рекао је тада Угљанин.

Четири године касније, Љајић је у једној емисији локалне телевизије у Новом Пазару рекао да реваншизма неће бити и да ће "свима пружити руку, сем Угљанину који је највеће зло за Санџак".

Не тако давно, у пролеће 2019. године, Угљанин је лидера СДПС-а Расима Љајића назвао "политичким преварантом који живи у Београду и који бошњачко бирачко тело користи као овце за шишање". Угљанин је овог пута био љут што га Расимови функционери нису подржали у намери да једна улица у Новом Пазару добије име Шабана Полуже.

Истина, Угљанин је средином 2011. док је био министар у Влади Србије, једном, сасвим другачије говорио о Расиму. Тада је, пренели су медији, на чуђење најмање пола Санџака изјавио да "никад није имао полемике и сукобе са Расимом Љајићем", већ да до сада, једноставно, "нису сарађивали" а да сада "сарађују изванредно".

Љајић је јуче, коментаришући сусрет Угљанина и Аљбина Куртија у Приштини рекао да лидер СДА својим изјавама и деловањем наноси штету Бошњацима.

"То је све већ виђено. И тешко је у тој ирационалности тражити неку логику. Ко је год градио политику на инату никад и негде није направио резултат. Угљанину је довољно да му кажу: 'Е, ако си им то рекао'. И ту  се завршава корист од таквих изјава. Нико више у међународној заједници те изјаве не третира као релевантне нити им придаје било какав значај", рекао је Љајић за један београдски лист.

Љајић је додао и да "уместо да се бавимо проблемима Санџака, да радимо на побољшању инфраструктуре, економском развоју, ми се, опет, бавимо оваквим тривијалним стварима".

Као нову заједничку акцију, Странка правде и помирења и Угљанинова СДА покренуле су ових дана и иницијативу за промену грба и химне Србије "како би више одговарала мултиетничкој држави".

Промена грба, химне и заставе Србије, иначе, део је споразуме о програмским начелима који је потписан између СДА и СПП приликом формирања већине у новом сазиву Бошњачког националног већа крајем прошле године. Циљ је да се "Бошњацима, Уставом Србије утврди статус народа а босанском језику и писму равноправан статус са српским језиком и писмом". Расим Љајић је две странке које су најавиле ову иницијативу оптужио да се баве – маркетингом и да су "и они и сви други свесни да од тога неће бити ништа". 

И док је у новопазарској политичкој чорби, која час кључа, час се мало охлади, много шта исто као и пре тридесетак година, много шта је промењено. Неки, шали склонији Новопазарци, спремни су да поједине појаве, промене табора, промене ставова, претрчавање из странке у странку, и то више пута, од једне изјаве данас па дијаметрално супротне сутра, назову тек – "српским пословима" у пазарској политичкој кухињи.