Шта се крије иза писма немачких дипломата о Шмиту: Обмануо цео Бундестаг

"Шмит дозвољава Београду и Загребу да га експлоатишу", наводи се између осталог у писму које је Комитету за спољне послове Бундестага упутило неколико немачких дипломата, а чије делове је пре неколико дана објавио немачки "Шпигл", преноси "Политика".

Лист додаје да се из тона и садржаја писма у којем се предлаже опозив немачког дипломате, ког Република Српска не признаје за високог представника, може јасно препознати да се Кристијану Шмиту пре свега у грехе приписују измене изборног законодавства у току изборне ноћи, када је својом интервенцијом кориговао праксу која је постојала тридесетак година, да Бошњаци бирају представнике Хрватима.

Потписници писма су дипломате које су некад радиле у Канцеларији високог представника (ОХР), или вође немачких невладиних организација у Сарајеву.

"Политика" наводи да је уобичајена изборна "тактика" Сарајева због Шмитових интервенција на овим изборима примењена у нешто мањем обиму али да су и овог пута победника за Председништво БиХ одредили бошњачки бирачи, па је у ту институцију опет ушао Жељко Комшић, за кога се тврди нема легитимитет хрватског народа.

Шмита у писму оптужују да ради за "националистичке снаге" које поткопавају државу. Осим корекција изборних правила, немачком дипломати, ког РС, али ни Русија и Кина, не признају за високог представника, јер његов избор није верификован у Савету безбедности Уједињених нација се замера да  је наводно сервилан према Београду и Загребу, те да је гледао утакмицу и навијао за Хрватску, испод заставе распуштене хрватске парадржаве Херцег-Босне, па на крају да је својим понашањем рушио имиџ Немачке.

Иза ове иницијативе стоје бошњачки пропагандисти каже за "Политику", политички аналитичар и новинар из Мостара Зоран Крешић.

"То је наставак рециклирања резолуције из прошле године, када је заступник бошњачких корена Адис Ахметовић обмануо цео Бундестаг", констатује Крешић.

Бивши дипломата Слободан Шоја каже да "писмо Бундестагу тумачи као унутрашње немачке обрачуне" те закључује да "Шмит никад не делује по личном нахођењу, већ на основу инструкција које добија од великих сила".

Професор међународне политике Срђан Перишић оценио је за "Глас Српске" да иза Шмита стоји више Вашингтон него Берлин, па у том контексту тумачи дешавања у Немачкој ,где, како каже, постоји незадовољство што је свој рад подредио Америци.

Стручњак за међународне односе Милош Шолаја  сматра да се у Шмитовом случају не може говорити о опозиву, јер нема ни једну институционалну потврду да је он високи представник, а самим тим ни ауторитет.

"Испочетка се то покушавало мало сакрити тиме да га можда Бошњаци прихватају, али се види да је успео да зарати са свим странама, тако да је могуће да поједини из унутрашњих немачких политика, сматрајући га представником дипломатије, покрену причу о његовом повратку", рекао је Шолаја за "Политику".