Најлепши храмови Москве - Цркву Василија Блаженог су хтели да сруше да би било више места за параду

Препознатљиве разнобојне, бајковите куполе на руским црквама имају и своје значење по бојама, па су тако златне куполе симбол небеске славе. Често су храмови са златним куполама посвећени Исусу Христу и великим црквеним празницима - Божићу, Сретењу, Благовести. Плаве куполе са звездама посвећене су Богородици јер плава боја симболизује девичанство и чистоту Девице Марије, а звезде су референца на Витлејемску звезду, која је обележила рођење Исуса Христа. Зелене куполе се најчешће налазе на црквама посвећеним Светој Тројици - зелена се сматра знаком Светог Духа. Сребрна боја у православљу представља чистоту и светост, стога су цркве са сребрним куполама обично посвећене разним свецима. Црне куполе красе манастирске цркве, пошто је црна боја монаштва. А разнобојне куполе у ​​православној традицији подсећају вернике на лепоту Небеског Јерусалима.

Својом културом и историјским наслеђем Москва из године у годину привлачи све више и више туриста, а златне и шарене куполе цркава и сабора које плене својом лепотом представљају најзнаменитије туристичке атракције града. 

Кроз вишевековну историју, руска престоница обогатила се ремек-делима руске православне архитектуре, која представљају неотуђиви део руског духовног наслеђа и престављају историјску и архитектурну вредност. Већина велелепних цркава и сабора разбацана је између савремених облакодера и стамбених зграда, а њихова архитектура припада различитим стиловима: од традиционалног руског, преко раскошног италијанског ренесансног, па све до московског барокног стила, а сваки је очаравајућ на свој начин.

Које су то најлепше и најпознатије руске цркве које без даха остављају свакога ко се пред њима нађе?

Храм Василија Блаженог

У самом центру Москве, храм Василија Блаженог и Црвени трг представљају срце руске престонице и симбол Москве. Сабор представља део светске културне баштине и налази се под заштитом УНЕСКА. Пројектован је тако да својим обликом подсећа на ватру, а његове еклектичне куполе замишљене су као пламичци. Оно по чему је овај храм још занимљив јесте и иконостас - исувише велик за храм ових размера, иконостас је морао да се наставља и на бочне зидове. О калеидоскопским куполама Храма Василија Блаженог колају многе легенде, а туристи из свих делова света већ скоро пола века долазе у Москву да се диве његовој лепоти. Легенда по којој је овај храм познат везује се Ивана Грозног, који је наводно, након што је први пут стао испред Храма Василија Блаженог његовом архитекти ископао очи, само да никада више не би могао да пројектује ништа чак ни приближно лепо најпознатијем московском храму. Иначе, у совјетско време Стаљинов стручни сарадник предложио је да се сабор сруши како би се на Црвеном тргу направило више места за параде и демонстрације. При представљању своје идеје Стаљину, он је направио макету на којој се лако уклања храм, али је Стаљин када је видео идејно решење само рекао: "Лазаре, врати то на место"!

Храм Христа Спаситеља

За разлику од Храма Василија Блаженог - Храм Христа Спаситеља задржао је своју изворну функцију, а богослужења се у њему и данас редовно одржавају. Највећи сабор Руске Православне Цркве опчињава свакога ко у њега уђе својом византијском архитектуром,иконама у злату, сликама које одузимају дах и богато украшеним ликом Христа Спаситеља. Ова светиња под своје окриље може примити преко 10000 верника истовремено, што је чини највећим сабором Руске Православне Цркве. Оригинални сабор био је руиниран у време СССР-а: храм су неколико месеци постепено рушили, да би га на крају минирали, и то не једном, већ два пута a према сећањима очевидаца, снажна детонација се осећала у радијусу од неколико километара. Касније се на његовом месту изградио базен који је био у функцији све до 1994. године након чега је затворен, а Храм је, на радост свих верника, реконструисан 2000. године.

Успенски сабор

Московски Кремљ уврштен је у списак објеката светске културне баштине УНЕСКА и дом је неких од најзначајнијих религиозних грађевина руске престонице. Успенски сабор, најстарија је, и вероватно најпознатија црква Московског Кремља, а од средине прошлог века званично се сматра музејем, иако се и данас у њој врше богослужења. Светло које се одбија о његове позлаћене куполе једна је од најупечатљивијих атракција древног Кремља. У овом храму, који је отворен давне 1479. године, крунисали су се сви руски цареви, а од 1326. године па све до њеног отварања за вернике, ту се налазио седиште Руске Православне Цркве. У сабору се налазе и мошти најважнијих религиозних личности Русије.

Римско-католички Катедрални сабор Безгрешног Зачећа Девице Марије

Католички сабор подигнут 1911. године представља највећу католичку катедралу у Русији, а његови високи сводови, широке арке у неоготском стилу и цигла боје малине, говоре о томе да су архитекте инспирацију пронашле у култној Вестминстерској палати и Миланском сабору. Сабор Безгрешног Зачећа Девице Марије преставља споменик културе и уврштен је у списак историјског наслеђа Русије, а средства за његову изградњу прикупљали су Пољаци који су живели на територији Русије. Нажалост, током Великог Отаџбинског Рата, катедрала је претрпела оштећења - неколико кула и део крова настрадали су у бомбардовању. Данас се у сабору и даље спроводе мисе, а службе се читају на разним језицима, укључујући руски, енглески, корејски, шпански, јерменски и латински.

Благовешенски сабор

Још један бисер Московског Кремља је и Благовешенски сабор, у коме су се кроз историју крстили и венчавали руски цареви, и у коме се налазила њихова исповедаоница. Високи зидови ове култне цркве у потпуности су прекирвене старинским фрескама на којима су приказани неки од значајнијих религиозних уметнина Русије, а међу многобројним фрескама налазе се и оне које је осликао Андреј Рубљов, најпознатији иконописац свих времена. Иконостас сабора сматра се и једним од најстаријих у читавој Русији - део икона потиче из четрнаестог века, а у подруму сабора налаз исе експозиција преко 1500 експоната који датирају из периода 12. до 17. века. Према легенди, југозападни улаз у Благовешенски сабор био је саграђен специјално за Ивана Грозног, коме је улазак на главни улаз сабора био запрањен због тога што се, противно канонима Руске Православне Цркве, женио чак шест пута.