CO2 и геополитичка будућност Балкана: Последице увођења пореза на угљеник по Србију

Механизaм за прекогранично прилагођавање угљеника (ЦБАМ) је додатни међународни порез на угљен-диоксид (CО2) који је ЕУ увела за производе из тзв. карбонски интензивних сектора који се увозе из трећих земаља које нису чланице ЕУ. 

С обзиром на то да се додатним опорезивањем губи ценовна конкурентност и ствара притисак за инвестирање у напредне технологије, односно продубљује јаз између богатих и сиромашних, поставља се питање пред каквим ће се још изазовима наћи земље Западног Балкана, када се у октобру 2023. године почне са применом ЦБАМ.

РТ Балкан је одговоре добио од Сање Филиповић, научног саветника у Институту друштвених наука и редовног професора Универзитета Сингидунум.

Према нашој саговорници, овај инструмент осим што помаже у спречавању измештања производње ван ЕУ, истовремено преусмерава потрошњу у ЕУ са увозних производа који садрже угљеник. 

"Како би смањила отисак CO2 , почев од 2023. уз прелазни период до краја 2025. године, уводе се таксе за електроенергетски сектор и индустрију која троши много енергената (гвожђе, челик, алуминијум, цемент, вештачка ђубрива, електричну енергију и хидроген)", објашњава Филиповић и додаје да ЕУ као главни мотив за увођење ЦБАМ наводи жељу да подстакне и друге земље да дефинишу цену емисије и да се активно укључе у борбу против климатских промена.

Србија, као земља која није чланица ЕУ, уколико жели да извози на тржиште ЕУ, мора да поштује правила европског тржишта, односно да након прелазног периода плаћа порез који одлази у буџет ЕУ, наводи професорка.

"Цена CО2 пореза се утврђује на основу цене једне ЕТС дозволе, а она тренутно износи око 100 евра и њихов раст је осетан још од усвајања 'Грин дила'. Увођење овог пореза би повећало цену производа, тако да додатни порез негативно утиче на ценовну конкурентност производа и из земаља Западног Балкана", рекла је Филиповић.

"На пример, Србија око 60 одсто своје спољнотрговинске размене има управо са ЕУ, тако да је евидентно да ће компаније из Србије бити директно погођене овим инструментом. Производи из поменутих пет сектора током 2021. године чинили су око 12 одсто укупног робног извоза Србије у ЕУ. Шире посматрано, треба имати у виду да је наша привреда четири пута енергетски интензивнија од ЕУ и да генерално морамо да радимо на унапређењу конкурентности", прецизирала је она.

Друга опција би, према њеним речима, могла да буде развијање националног тржишта емисионих дозвола.

"Тај новац би онда остао у нашој земљи, односно могао би да се намени за унапређење зелене транзиције у Србији. Пошто нисмо чланица ЕУ, Србија нема приступ одређеним фондовима, као што је то нпр. 'Џаст Транзишн Фонд' који обезбеђује финансијску подршку за земље ЕУ које дефинишу планове о постепеном затварању рудника и термоелектрана на угаљ, као и планове за реструктуирање привреде", наводи она.

У прелазном периоду увозници неће бити у обавези да плаћају за своје емисије CO2, односно добијаће бесплатне ЦБАМ сертификате, уз обавезу да пријављују своје емисије надлежним властима ЕУ, каже саговорница РТ Балкан.

"Већ сада су наше компаније из дефинисаних сектора које послују на тржишту ЕУ у обавези да врше мониторинг, односно да мере и пријављују своје емисије CО2. Након прелазног периода, постепено ће се укидати бесплатни ЦБАМ сертификати, тако да ће од 2034. године свако ко послује на тришту ЕУ морати да плати емисије CО2 које су уграђене у робу која је предмет трансакције. Дакле, компаније ће морати да купују ЦБАМ сертификате, при чему је један ЦБАМ сертификат еквивалентан цени једне тоне емитованог CО2 која се котира на берзи емисија. Од 2019. када је дефинисан 'Грин дил', цена је у великом порасту и тренутно износи 100 евра, а процене су да се у наредне две године неће спуштати испод 80 до 90 евра", закључује проф. Филиповић.

Да ће и овај механизам послуђити за нове поделе, види се из изјаве немачке посланице Деларе Бурхард да би "непоштивање климатске политике ЕУ могло да има велику цену".

"Пут зелене транзиције је пут ка ЕУ, а пут незелене транзиције води у други геополитички контекст, ка Кини и Русији", навела је она за "Еурактив".